Kika i Krusevac

 

Крушевац је као своју престоницу подигао кнез Лазар 1371. године. Први пут се помиње 1387. године, у повељи којом кнез Лазар у својој утврђеној престоници потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима. Град је постао привредно и културно средиште Србије. Место из кога се руководило и које је давало иницијативу за организацију државе.

Предање каже да је Крушевац добио име по камену крушцу, облом речном камену којим је већим делом град и сазидан.

После Косовског боја, Крушевац постаје престоница вазалне Српске државе Лазаревића којом испрва управља кнегиња Милица, а касније њен и Лазарев син, деспот Стефан, који касније престоницу сели у БеоградТурци нападају Крушевац више пута а освајају тек 1426., пред смрт деспота Стефана. Од 1444. године, Крушевац је у рукама деспота Ђурђа Бранковића, а Османлије га коначно поробљавају 1454. године. Те године је турски султан, путујући за Средец (данас Софија) из Крушевца одвео 50.000 Срба, од којих је 4000 упутио у Истанбул.[2] У то време носи османско име Алаџа Хисар (Шарени град) и седиште је истоименог санџака. Време мира под Турцима било је од 1480. до 1670. У време Великог бечког рата 1689. град је био ослобођен од Турака. То се десило још два пута у XVIII веку: 1737—1739. године и за време Кочине крајине, 1789. године. Град је враћен Турцима 1791Свиштовским миром. Крушевац је коначно ослобођен од Турака 1833. године. После ослобођења град почиње нагло да се развија и напредује, и постаје један од већих обласних средишта књажевине Србије.

 

izvor https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%86