Stare srpske reci i znacenje 8

A

• abadžija – zanatlija, preteča šnajdera, koji izrađuje: suknene prsluke, čakšire, gunjeve, koporane i slično
• aber – vest, glas; širiti abrove, prenositi abrove-ogovarati, otrcavati; abronoša-osoba koja tračara okolo i svojom pričom zagorčava nekom dan
• absec , absoc – lepa poveća staklena okrugla tacna sa postoljem za kolače
• abriktovati – 1. prevaspitavati i dovoditi nekog u red , 2. obrađivati ili ravnati dasku na stolarskoj mašini „abrihteru“.
• avan – posuda u kojoj se tuca paprika ili šta drugo za kuhinju i kuvanje
• avanzovati – napredovati u službi, dobiti bolje radno mesto
• avijon – 1. avion, a`eroplan, ajroplan. Izraz: „k`o avion“-zgodna devojka
• avlar – poslastičar, proizvodi alvu, baklave, šampite, krempite, kolače i bez akoholno piće bozu, a leti šorom gura kolica sa sladoledom. Cena jedne kugle, ako se nema para, je jedno sveže (ukradeno) jaje.
• avlija – ograđen prostor oko kuće, patosano dvorište, kapidžik, velika kapija, baštica i astal ispod belog duda sa četiri naherene hoklice
• avte ! – komanda: beži !; avtekuravte-drž`te lopova, prevaranta, kurvu(romski)
• aga – nekada Turski oficirski čin u janičarskoj vojsci; taj naziv preuzeli njihovi potomci zbog privilegija i društvenog statusa; do pre jednog veka najčešće se upotrbljavala u značenju gospodin, a danas ima značenje za osobu „koja malo radi a dobro živi“, pa se kaže: „Au, brat ga jeb`o njegov, taj uvek ima novaca i živi k`o aga !“. mićaga-mangupski izraz za: druže, burazeru; pa se može čuti: „Di si mićaga, oćemo po jednu, da drmnemo…..
• adet – običaj, navika, nasleđeno pravilo
• adut – imati nešto važno i odlučujuće što drugi nema; 1. kao jedinica u školi tj. „kec k`o vrata“; 2. jaka karta koja donosi pobedu u kartanju
• a jak, a jok – nikako, nemože, ma kakvi. Izgovara se uz pokret ruke i šake kao kad nešto teraš od sebe.
• `ajd – hajde
• ajdamača – nešto veliko i strašno, kao velika motka, i kada dete skrivi, pa će ga tobož tući, onda se gromoglasno zapreti: „Ako uzmem onu ajdamaču, videćeš ti svoga Boga “!. Nisam je nikad video, ali sam se bojao kao neke strašne babaroge ili veštice; ajdamačina: 1. velik, krupan i snažan muškarac; 2. pozamašan muški organ
• ajgiri – najlepši ždrebci kada se upregnu u čeze i svi se prave važni; ajgiruša-žena koja otvoreno juri muškarce
• ajkara – devojka koja nije dobra i nema morala, može i ajdara, dajka ,…..
• ajmokac – beli sos
• ajnzlog – 1. izlog prodavnice; 2. ženski atriburi: grudi i zadnjica
• ajziban – voz, to je bio veliki događaj, strah, najveća mašina, a vožnja uspomena za ceo život; a ovako je u bećarcu zapisano: „Voz polazi, ajziban se kreće, zbogom moje, uvenulo cveće ”!
• ajnpren – zaprška; ajnpren supa – čorba od zaprške, sirotinjska supa
• ajnfort, anfort, amfort – velika drvena kapija, sa šora, pod krovom „preke“ kuće za glat (komotan) prolaz kola i konja, uvek uglancana da sve sija, zidovi namolovani kao u sobama. Patosano pečenom cigljom. Divota jedna !
• ajnslagovati – sumporisati bure, tj. dezinfikovati ga pre novog grožđa
• ajncug – nov kaput i odelo; pa se kaže: „Obuk`o je nov ajncug!“
• ajcati – ljubavisati, polno opštiti; kaže se: „Mani me one prepoštene, ajcala se ta, još dok joj je čovek lež`o u bolnici !“.
• akati se – mešati se, nameštati se, trošiti se, nepotrebno se truditi, muvati se; 1. izakati se po sudovima sa fiškalima – izgubiti parnicu, propasti na sudu; 2. aknuti – polni čin .
• akov – mera za tečnost 50 litara, ustvari točena mera je 54 litre. Gde završe one 4 litre razlike, sam Bog sveti zna !?
• alav – osoba koja nema mere u hrani (proždrljiv), samoživ u prisvajanju materijalne koristi (gramziv, pohlepan) i uvek se žali da mu je malo zapalo
• alamunja – vetropir, nestalnog duha, neozbiljan – kaže se: „Mani ga se, to je prava alamunja!“.
• aldumaš –1. čašćavanja za sreću, kada se nešto značajno kupi u kuću, i evo primera: – Komšija kupio si kravu? E , pa sad plati aldumaš ! 2. napojnica
• alou ! alov ! aloc ! – uzvici koji znače, ode nešto do bestraga ili kada se napravi grdna šteta. Kaže se :„ Taki je led juče tuk`o , ode kuruz alov u majčinu , i ako bude po` kotobanje na jesen , dobro je !“.
• aljine – 1. posteljina za jastuk i jorgan. Kaže se: „Kasno je, ajde deco u aljine !“; 2. garderoba, opšti naziv za odeću
• ambulje – stvari za odevanje, njihov grupni naziv
• aminovati – potvrditi, overiti, saglasiti. Kod nas u Sremu otac je glavni u kući i zato se kaže: „Dok ćale ne aminuje, džaba ti sve priče i dogovori !˝ Amin-reč na kraju molitve znači tako je, a u životu kao pretnja: „Dosta“! , ili kao komanda: „Kraj“ !- nema više.
• ampa , salauka – 1. letnje nevreme sa olujom i grmljavinom; 2. bolest, pa se kaže: „Mani ga se, ima neku ampu !“
• amper – kanta, kofa, šavolj ili vedro za vodu, pojenje stoke ili mera za žito, kukuruz
• ambar – drvena ostava u sklopu čardaka – kotobanje u kojoj se čuva žito, do bolje cene ili za crne dane.
• ange-mange –krađa, lopovluk
• angler – nekada vašarski trgovac – nakupac krupnom stokom: konjima, kravama ,…Danas uopšten naziv za svekolike vašarske trgovce.
• andrmolje – neke sitne stvarčice, pomagala i spravice za upotrebu po kući, nije određeno šta
• andrak – đavo, nečastivi; u praksi može kao pitanje: „Koji ti je andrak !?“ , to znači: „ Šta ti je ?“ („ Šta hoćeš ?“)
• anterija – gornja haljina sa dugim rukavima, deo narodne nošnje
• antiros – spadalo, osoba duhovita ali ponekad cinična u svojim komentarima
• antlogor – pomoćnik majstora, obično pripomaže majstoru zidaru
• ancer – buvara, zatvor, prostorija u seoskoj žandarmeriji gde se trezne kavgadžije i bojdžije.
• apisati, apiti – 1. ukrasti, zgrabiti; 2. pojesti halapljivo , jesti na brzaka.
• aps, apsana – zatvor, mardelj, buvara, prdekana, bajbok, ćuza , ..
• ardala – deo zapuštenog zemljišta obraslog u korov, kaže se : „Da mu se otac digne i vidi ovu ardalu, tuk`o bi ga usranom motkom !“ Ima slučajeva kada osoba zbog svog zapuštenog izgleda, pa još ako je i alkoholičar, zasluženo dobije nadimak ardala, kao jedan Sava Aradala iz Surčina. Nažalost u svakom selu ili varoši ima takvih nesretnika.
• aratos – đavo, čovek bez mira i strpljenja
• arenda – iznajmljivanje zemlje. Neko ima zemlju, a neće, il`ne može, il` nezna da radi, i onda daje drugom da je obrađuje za novac ili useve po dogovoru
• arnjevi – dopunski krov na seljačkim kolima koji štiti od kiše na daljim putovanjima
• arondacija – agrarna mera države kada se objedinjuje i klasira društveno zemljište sa privatnom zemljom i posedima: sela, srezova, vlastelinstava ili srezova, a u cilju pravilnijeg određivanja poreza
• arčiti – neumereno trošiti ili rasipati, a kao posledica može nastati: siromaštvo, upropašćeno zdravlje od pića i neumerenosti, oštećena sredstva za rad
• aršin – 1. turska mera za dužinu, 66,7 cm.; 2. u našem jeziku je sinonim za „lični zakon ili pravilo“, koji propisuje i sprovodi neka „moćna ili važna“ ličnost onako kako njoj odgovara, jednostavno rečeno: vrši„samovolju“ .
• asker – vojnik(turski), askerija – vojska, u askere – u vojnike
• asna – potreba za nečim, korist; asniti – imati koristi
• aspida – 1. zla žena; 2.zmija, udav
• aspra – sitan, najmanji turski srebrni novac
• asura – prostirka od rogoza, trske ili šaša, za podove po sobama
• atar – zemljišno područje koje pripada nekom naselju, područje opštine ili sreske nadležnosti, okolna teritorija
• atresa – 1. adresa, kao mesto stanovanja; 2. ili kada neko izrekne ličnu uvredu, onda mu se oštro iputi pitanje: „ Jel` , ti to na moju atresu, cmoljo nijedan, nemoj da te o`ma pokrljam !?“
• ausprug – vrsta vina
• aušus – neuhranjen, bolešljiv ili zakržljao čovek ili domaća životinja
• aftobus – avtobus, a ima i afto-automobil
• ašikovanje – udvarati se, voditi ljubavni razgovor; ašik – momak, ljubavnik
B

• baba – otac (sa dugim prvim slovom “ a “), ćale, tata
• baba Gaga – istorijska ličnost i narodni filozof iz Šimanovaca (!?). Jednom prilikom na klupi na šoru, izrekla ozbiljnu kritiku na tadašnje velike seksualne slobode kod omladine i na filmu, jer televizije tada nije bilo, što je od svih prisutnih sa velikim „odobravanjem prihvaćeno“. Evo izjave u celosti, pa i vi presudite: „Ja sam devojkom dvared rodila, ali ovakvog bećarluka kao što je danas, nikad za veka nije bilo !?“ .
• babak – graničnik od dvokrilne kapije, viri iz zemlje na spoju, u koji ulazi reza za zatvaranje. Ima sremski sela koji ga zovu „popa“, ali niko nezna zašto !?
• babica – naprava na kojoj se pokiva kosa
• baga – kvrgava okoštala izraslina na konjskoj nozi
• bagatela, bagatelan – nešto vrlo jeftino , „K`o da je džabe, a nije, za malko !“ ;
• bagljov – manji plast sena zdenut na njivi ili sokaku
• bagov – ispušen duvan u luli koji se udaranjem istresa
• badava, banbadava, zabadava – džabe, baš besplatno, ni dinara; badavadžija-neradnik, klošar
• baždar – drvena letvica sa zarezima pomoću koje se određuje stanje količine tečnosti u buradima; biti nebaždaren – čovek koji nezna koliko može mnogo da popije
• baza – skrovište, osnova, mesto; kućna baza-iskopano skrovište pod zemljom, u okviru domaćinstva,za skrivanje za vreme ratova i hajdučije; bazirati se-sakriti se, skloniti se
• bazanje – idenje, hodanje bez cilja; bazati-lutati
• bajati – vračati, lagati, obmanjivati; bajalica – obično stara baba, koja uz „pomoć“ pepela, klepetuše, nekih čudnih stvarčica i nerazumnih reči, „kobojagi leči“ decu od piškenja u krevet, mucavosti itd.
• bajagi, kobajagi – tobože, umišljeno, pričam ti priču
• bajbok – zatvor, to je mesto, obično u podrumu, gde te odvede pandur kad se oždereš i izvodiš kerefeke, ili divaniš „nešto škakljivo″ o caru, vođi ili politici. Biti na belom lebu – biti u zatvoru.
• bala – 1. slina, sekret iz nosa; 2.čvrsto spresovano seno, slama, ili detelina; balavurdija-deca učiteljskog uzrasta; balavander-1. nemirno dete koje se stalno mora opominjati, 2. momčić, koji misli da sve zna,pa se tako i ponaša, a postoji sličan izraz „žutokljunac“
• baldisati – premoriti, jedva hodati, skroz sustati
• balega-životinjski izmet; balegati, baljezgati-pričati odvratne gluposti, preterati u lajanju
• balija – neuk musliman, prost čovek, pogrdan naziv za muslimane uopšte; balinkuša-pogrdan naziv za muslimanku; Izraz došao iz drugih krajeva Balkana, preko doseljenika.
• balčak – 1. držač mača, sablje ili noža; 2. kraj, nema više; Izrazi: „uterati do balčaka“ ima više značenja: a) oštetiti ili upropastiti nekog; b) napakostiti iz osvete; i izraz: do balčaka- do kraja, na kraju
• bakalnica – preteča „robnih kuća“ili današnjih „mega marketa“,gde se moglo pazariti svakojaka roba, od igle do lokomotive; bakaluk-naziv za kupljenu robu i namirnice u bakalnici; bakalin-prodavac u bakalnici.
• bakandže – duboke zimske cipele, teške, neudobne i koriste se za loše terene
• bakrač – primitivan kuhinjski sud (od bakra), preteča šerpe i lonca. Ima izraz: „Kakvi bakrači !“ – a to znači koješta ili ta mani
• bakćati se – uzaludno se zanimati, baviti se i imati posla sa nekim ili nečim, pa se kaže: „Ne bakći se sa udatim ženama, mož`da te kak`i muž u`vati na kamari, pa`š odnak viduti svog` boga švalerskog !“
• banak – istureni deo zidane peći na kom se deca načičkaju, sede ili leže kada zimi ozebu, a može i da se odspava posle ručka, ali samo ako ima mesta
• bangav – neprirodan hod, izgled ili položaj tela, a može i predmeta
• bangaloz – skitnica; bangalozija – poveća grupa dece ili omladine iz drugog šora ide po celom selu i pravi graju, ponekad pravi i svađu sa drugom decom
• banda – 1. tamburaški orkestar od 4 do 8 ljudi; 2. grupa ljudi koja se bavi
kriminalom. Bećarac kaže: „Vidi onu kraj primaša, ljubiće je banda naša!“

• bandar – vrsta slatkovodne ribe
• bandaš – točak, metalni deo točka, kod automobila se naziva felna
• banderaš , landštrajher – čovek bez stalnog boravka, beskućnik
• barabar – paralelno, uporedo, zajedno
• baratati – raditi spretno sa nekim alatom ili priborom, kao i posedovati neobična znanja i veštine. Na primer biti vešt: u igranju loptom, pucanju čobanskim bičem, jahanju konja, zviždanju, rvanju, bacanju noža,i sl.
• baratšag – prijateljstvo
• `barveče – normalan ljudski pozdrav: Dobro veče !, a ima `bardan – dobar dan i `brojutro –dobro jutro, koje se nekad obavezno izgovaralo pri susretu na šoru ili polju. Uz pozdrav išao je i blag naklon, sa rukom na šeširu i istovremeno blagim podizanjem iznad glave. Danas bi takvo pozdravljanje u najmanju ruku bilo smešno i zato je „najbolje samo proći“ i praviti se k`o da ne postoji onaj drugi tamo. Da je deda, ko`im slučajem, živ i vidi ovo što sam poslednje napis`o, sigurno bi dobio lepu grdnju, a možda i dobru ćušku za usput.
• bardak – 1. stakleni ili keramički balon za piće: rakiju ili vino zapremine od 10-25 l. ; 2. ili manji keramički krčag, opleten prućem
• barokano, baro – važan (romski) tj. pravi se važan
• baron – lažov, (asoc. na Barona Minhauzena), baronisati – kada neko „masno“ laže i još se pravi zdravo važan .
• barotina – skuvane kožure, glava, džigerice i druge iznutrice od toga se pravi džigernjača, švargla i krvavica
• basamak – stepenik, stepenica, obično visine ciglje, na kant, 15 santimetara starog formata
• basati – posrtati, zanositi se, nesigurno hodati; zabasati – naglo posrnuti, skoro pasti pri hodu, od pića ili zapeti za kakvu džombu
• basta ! – prekini ! ili dosta ! (na italijanskom), kod nas kao komanda: ni reči više !
• baća, baćan, braćela, braćin – rođak brat, bata ili drag i ljubazan čovek kome neznaš ime. Prvo „a“ se izgovara kratko ili dugo pa tako ima i drugačije značenje
• baćuška, ruja, baćko – rus, ruski vojnik oslobodilac (od milošte ), sovjetski vojnik u II Sveckom ratu.
• badža, badžura – 1. pravougaona rupa, veličine ciglje u zabatu kuće kroz koju struji vazduh i ulaze golubovi i sove. Za vreme rata ili seoski svađa kroz nju se osmatralo dešavanje na šoru; 2. prolaz kroz ogradu između „dobrih“ komšija i rođaka, dok se ne posvađaju; 3.udubljenje u zidu štale veličine oko 50 x 50 cm., za odlaganje sitnog pribora za stoku
• baša – muškarac, važan učesnik svatova, obično ujak ili stric mladoženje. Kupuje veo, cipele, tašnu i rukavice za mladu, a njegov sin je dever koji „kupuje“ mladu i čuva je dok se ne obavi čin venčanja
• bašibozluk – nedisciplinovana vojska, vojnici koji se odmeću u pljačku i liče na hajduke. Veoma česta pojava na balkanskim prostorima
• baška, obaška – izdvojeno, posebno, osim toga; baškariti-praviti se važan, širiti se i biti pomalo arogantan; baški(n)-predsednik (turski) i eto odakle ova reč potiče
• baštanje, baštanija – tuča; baštati – tući, izbaštati – oštro tući; baštranje – nametanje, laktanje; ubaštrati – ubaciti se, pa se kaže: „ Onaj Mita tropa, ubaštr`o se, i u ovu vlast, i ne mrda iz opštinske zgrade !?“
• baštica – ograđen prostor u prednjoj avliji, uz kuću, u kome je raslo i negovalo se domaće cveće. Domaćica se ponosila sa cvećem koje je ulepšavalo skromnu kuću, a miris se širio i do nekolko komšijskih kuća. Danas kosačica ulepšava travnjak, a baštice se samo prisećamo
• beg – u Osmanlijskoj carevini naziv za državne funkcionere; feudalni posednik kao plemić u Evropi toga vremena. Deo šimanovačkog i jakovačkog atara se i danas naziva Beglug, ili begova šuma.
• begati – bežati, trčati, uteći; begaju konji-opasna situacija u selu ili ataru, kada se konji poplaše i počnu nekontrolisano i pomahnitalo da jure. U toku beganja mogu da poispadaju ljudi i stvari, unište se kola ili nalete na nekog neopreznog pa se valja što pre skloniti na sigurno. Bilo je primera da konji završe u drugom selu, delovi kola i stvari budu rasuti po celom ataru.
• begenisati – dopasti se, svideti se, zapaziti; begena – voljena, draga
• begeš, bengeš – 1. tamburaški bas, instrument ; 2. omiljeni nadimak, ima ga u svakom selu
• begiš – kada je neko iz Beograda pa se još pravi važan, onda se za njega kaže : „To je mustra iz Begiša !“, sa dugo „e“, kao kada se kreveljimo
• bezdan – seoski bunar na kome se izpumpava – izvlači pijaća voda i kantama nosi kući, mesto okupljanja dece, momaka, devojaka i žena ogovarača da pokupe vesti i na brzinu izlaju se (izlajedu)
• bezec – zauzeto, bezecovano, bezecovati – sačuvati, rezervisati; 1. robu u prodavnici ili neku veću kupovinu; 2. mesto u vozu ili autobusu; 3. devojku na koju se trza ili vam se sviđa; 4. bombonu, čokoladu ili „ griz od leba-masti “ pre podele ili dečije grabeži na šoru
• bekeljiti se – prkositi, biti bezobrazan, rugati se i uz to praviti grimasu i isplaziti jezičinu
• bekrija – propalica od pića i lumpovanja po kafanama
• belaj – nevolja, nesreća, muka, tegoba; tražiti belaj-izazivati nesreću
• beležnik – nekadašnji službenik u mesnom odboru sela, lepo „ pisao i sastavljao testamente “ , ali ga nisu baš svi voleli i često bio po sudovima, ponekad kao svedok ili kao okrivljeni !?. Ako te ukućani požuruju da napišeš testament, kaže se: „Ne izuvaj se, dok ne legneš !?“
• beleg – oznaka, ožiljak
• belegija – duguljasti brusni kamen za oštrenje kose, može i brus, gladilo
• beljac – beo konj, konj bele dlake, parno gras (romski)
• beljuga , beli (a) (o) – osoba ili dete svetlog tena i kose
• `bemga, `bemti, `bemto – blaga psovka upućena nepoznatom licu, predmetu, pojavi ili neuspehu u nekakvoj radnji. Na primer: 1.`Bemti krunjač, i koga je izum`o i opravi`o kad ničemu ne služi !; 2.`Bemga u pos`o, od jutros ne ide nikako !; 3. `Bemti i vreme, k`o da će opet salauka i led da tuče !; 4. `Bemti politiku, ratove, krize, i reforme, kanda nema ništa lepše u životu !?
• benetati – govoriti gluposti; bena-budala, benast – biti blesav
• bent – ivica velikog kanala, sa koga su najhrabriji skakali u vodu, ali obično završavali u blatu !
• berićet – rod, izobilje, prihod; berićetna godina – rodna godina; berićetno-srećno, bogato i blagosloveno
• besiti – obesiti, okačiti. Svašta može da besi, kao nprm.: šunka, slanina i kobasice na tavanu, ali može i čovek kad đavo dođe po svoje
• besniti- 1. ljutiti, srditi, protestovati; 2.preterano izvolevati, biti arogantan. besan- znači obično ljut, srdit ali i evo nekoliko ineresantnih izraza: besni fijaker- lep,sređen i uglancan fijaker; besni konji- par krupnih i izuzetnih konja obično za kak`u paradu; besni afto-nov, skupocen automobil na kom` pola sela zavidi, pa se međusobno ljudi zapitkuju:„ Samo da mi je znati odakle mu novci za takav besni afto ?… Jesil`, ti nešto čuo za njegove mutne rabote ?ˮ. izraz: izvoditi besne gliste-previše se glupirati; pobesniti- 1. izgubiti kontrolu kad se zdravo čovek najedi, ili 2. izgubiti meru kada se odjedared nađe mlogo novaca i onda se umisli da će tako biti doveka, pa se troši na sve strane, kao da se utrkujemo ko će više.
• bećar – muškarac , bez ograničenja godina, voli i uživa u kafanskom životu, pesmi, piću i skitnji; bećaruša – od skora postoje i žene koje rade što i bećari , tako da je postignuta rodna ravnopravnost polova ; bećaršag – nemoralan život, kurvarluk
• bećar paprikaš, bećarac-skroman letnji obrok od ostataka paradajza, paprike i luka bez određene mere, sa dodatkom ulupanog jajeta spremi se za desetak minuta. Može se jesti, samo sa lebom ili kao prilog uz neko jelo ili pečenu slaninu, kobasicu……
• bećarac – vrsta narodne pesme, omiljena širom Balkana, koja sadrži kratak stih i jasnu poruku: o ljubavi, životu, običajima, humoru i stanju u društvu. Postoje razlike u muzičkoj pratnji, ali zajednička osobina im je što su svi pre svega veseli. Slične su poskočice i svatovci, a postoje i bezobrazne izvedebe ili „lajavi bećarci“ koji se samo posle ponoći pevaju . Evo jednog, zagonetnog : „Opa-cupa, Deso i ovo je meso, ono nema kosti, neće te ubosti !“ (?)
• bečat – okat, buljav čovek; izbečiti – iskolačiti oči da se poplašiš. U bećarcu to izgleda ovako: „ Što si diko, naučio konje, da se beče ispred kuće moje !“
• befel – naredba (nemački), zapovest
• bešiga – svinjska bešika, čim se izvadi, isprazni, još topla, trlja se među dlanovima soleći svaki čas, zatim umelja u mekinje, a na kraju pomoću slamke naduva i da deci da se igraju ( fuzbala ) po sobi, sve dok nepukne ili poruše čaše na astalu, a onda deda drekne: „ Alov i fertig !“
• bibernjača –mala staklena, drvena ili zemljana posuda za biber
• bikara – štale sa priplodnim bikovima. Tu se dovodile krave na „opasivanje“ – oplođenje
• bileta, bilet – karta, ulaznica za bioskop, cirkus ili neku priredbu
• bilmez – priglup i sirov momak snažne fizičke konstitucije
• birka – guska; birići – guščići; biri, biri, birke ! – uzvik za dozivanje gusaka ; važ, važa ! – uzvik za teranje gusaka
• biroš – čovek koji se brinuo o salašu i tamo živeo sa svojom porodicom
• birt, bircus – kafana, krčma; birtašica – kelnerica
• bisage – dve torbe spojene u jednu što vise preko konja
• bitanga – čovek sklon opštem nemoralu i bezakonju; bitandžiti se – živeti bez morala i skrupula
• blagoglagoljiv – slatkorečiva osoba; Primer: 1. kad advokat na sudu braneći bitangu toliko ga nahvali lepim rečima da svima krenu suze od sažaljenja; i 2. kad vešt vašarski angler prodaje ragu na vašaru, a publiku ubedi da vide Šarca Kraljevića Marka
• blato – meka natopljena sremska zemlja, kao testo, koja se lako oblikuje ili mesi . Ima nekoliko interesantnih izraza: 1. dobar k`o blato – mnogo dobar; 2. puno k`o blata – imati nečega mnogo , čak u izobilju; 3. blatište – loše društvo ; 4. upasti u blato-biti u neprilici, biti u dugovima ; 4. namazati blatom – osramotiti
• blatuština – poljoprivredno zemljište najgore kategorije, močvarno zemljište
• blokej – metalni limeni polumesec, koji se ukucava na pete cipela posle pendžetiranja kako bi cipela duže trajala. Kada se pri hodu „vuku“ noge po kaldrmi sevaju varnice
• bljuzga, bljuzgalica – žitko blato u proleće ga bilo najviše po šorovima
• božja zvezda – sunce, izvor života na zemlji
• bojtar – pomoćnik svinjara kada su čopori svinja imali po nekoliko stotina grla i kada je ispaša bila u šumi ili udaljenim pašnjacima. Eto, čak je i svinjar nekada bio šef, a nije imao baš nikakve škole
• bojdžija-čovek nezgodne naravi, prgav, siledžija i kabadahija
• bokal – staklena ili keramička duguljasta posuda sa ručkom, u koju se sipala „friška” voda ili vino i zajedno sa čašama postavljalo na astal, da se gost i domaćin posluže. U islužen bokal stavljalo se cveće za ulepšavanje astala. Evo i poučnog stiha: „Naš je bata u bokalu cveće, taj se nikad oženiti neće !“
• bojadisati – farbati, ofarbati; može predmete, stvari ili školske crteže
• bojar – 1. čuvar atara i seoski njiva; 2. ruski plemić i ratnik, savetnik velikih knezova u Ruskoj carevini
• bojdžija – čovek nezgodne naravi, prgav, siledžija i kabadahija
• boljka – bolest, mana; imati boljku – biti bolestan, imati nedostatak; čudna boljka – nepoznata bolest; imati boljku u glavi – lud , biti na putu da se postane lud
• bome – jeste, da; bome ne !-e, nije !
• bosiljkača – omanji buket bosiljka sa kojim sveštenik sveti vodicu za vreme vršenja crkvene službe
• bostan – 1. mera za površinu, 200 kvadratni fati; 2. njiva na kojoj su posađene lubenice i dinje, i obično na istoj parceli mali kućni vinograd sa kolebom za pudara –kao u bećarcu: „Čuva dika bostan, u kolebi spava, tako čuva, da sav bostan crni se od vrana “ ! ; 3. kao zanimljiv izraz: „obro bostaan“ koristi se za osobu koja je uhvaćena u vršenju nekakvih nedozvoljenih radnji: krađa , preljuba , varanje u kartama itd. )
• bofl – nekvalitetno, loša roba, nekvalitetan štof za odelo; valjati bofl – prodavati robu sumljivog kvaliteta
• brav – 1. kastrirano, uštrojeno svinjče u Vojvodini; 2. kada se neko jako udeblja kaže se: „Al` si se ugojio k`o brav za 29 – i !“ , a misli se na zabijačku, i na omiljeni, bivši praznik Dan Republike S.F.R.J. ili dvaes`deveti ; 3. u drugim krajevima naziv za ovana ili jarca; 4. na jadranskom primorju uštrojeno svinjče zove se „gudin“
• bracika, braca, bracan – drag prijatelj, skoro kao brat; može i kao: brale , braša, braćela, braćin
• brboćati – 1. ispuštati vazduh u vodi; 2. pričati, dosadno i bez veze
• brekćati –teško disati na preskok, zadihati, ukćati, otežano hodati; brekće-1.teško diše; 2. rad parne mašine ili motora pod opterećenjem
• brecati se – joguniti se, bezobrazno odgovarati, biti drzak. Evo upozorenja koje tada sledi: „Slušaj ti balavče, jezik te tvoj pogani, pazi šta toročeš i ne brecaj se ti na mene, nisam ti ja tvoj baba !“ ; odbreca – odbija, uzvraća
• brez – bez,(još jedna gramatička neispravnost koja opstaje u narodnom jeziku); evo primera: 1. kafa brez cukera-kafa bez šećera ; 2. nema veselja brez pravog bećarca; 3.prođe i ovo leto brez čestite kiše
• brenovati – voditi računa, mariti, uvažavati; ne brenovati – suprotno
• brečiti – oboriti, srušiti u rvanju, pa se kaže: „Al`, ga je Žika brečio o zemlju da mu je pivo izašlo na nos !“
• brica, britva, brisa, keba – 1. rasklopiv nož dužine do 9 cm. (? ) nose ga čobani; 2. seoski berberin zove se brica; 3. može i kao komanda: „Razlaz !“ ili „Ajde britva , i da vas ne vidim !“
• brlja – 1. loša rakija, sumljivog porekla; 2.ustajala seoska bara; 3. specijalno održavana kaljuga za „razveseljavanje”svinja
• brnjica – 1. metalna alka koja se uvlači svinjama u njušku, kako nebi rili; 2. usta, usne; dobiti po brnjici-dobiti batine
• broć – vrsta trave, sa korenom se farbala vuna u crvenu boju
• brsno – mirišljavo prolećno cveće i rascvetalo drveće
• bruca – 1. stidna dlaka; 2. kada se nešto precizno uradi, pa se kaže: „Ispalo je dobro, u brucu!“ ; 3. postoji izraz: „Isti u brucu“ – znači potpuno jednaki, indentični jedan drugom; brucati, obrucati – odlakaviti, postati muško, odrasti, polno sazreti
• brčkati – 1. blago udarati nogama i rukama po vodi prilikom kupanja; 2.nešto sumljivo raditi, baviti se sitnim prevarama i pomalo krasti; brčnut-osoba glupa i smetena
• bubnut – blesav, luckast, dirnut, opičen; bubnuti – reći glupost, lupetati
• bubuleja – krupan simpatičan čovek, snažna dobričina i pomalo mangup
• buva, buvać – insekt, najmanja „domaća životinja“ ; 1. lažna vest, vic; 2. čest nadimak u Sremu; Izrazi: pustiti buvu – raspričati lažnu vest po šoru; prodavati buve – praviti se važan; pun buva – osoba koja često zbija šale, smešan čovek, komedijaš; buvara – zatvor
• buger – 1. dvojka, dva, cvanja; nekad bila nedovoljna đačka ocena, kao danas jedinica ili „kec“ ; 2. mali zakržljali nerast (vepar); Izraz : „ala marširaju bugeri“ – to je kad loš đak ima mnogo bugera pa u dnevniku izgledaju kao vojnici postrojeni u stroju
• budak – jaka motika, pijuk alatka za kopanje tvrde i kamenite zemlje. Postoji izraz: glup k`o budak – jako glupa i nedokazana osoba
• buđelar – novčanik, barka, šlajpik
• bukara-prolećni paganski običaj, kao tobož teranje zmija, štetočina i bolesti od kuće. Pale se vatre na šoru od preostalih snopova ogrizine, a najhrabriji preskaču preko vatre dok se ne oprlje i oplaču.
• buljuk – četa vojnika, oko 100 ljudi ; buljukbaša – zapovednik u rangu kapetana
• bukagije – robijaški okovi
• buklija – pljosnat drveni sud za vino, ali češće rakiju. Kada se poziva na svadbu okiti se cvećem, peškirima, zastavom a pozivar se časti, i njemu se saopštava o prihvatanju ili ne daj Bože, odbijanju poziva ! To je i šansa da se rodbina izmiri ako je u svađi
• bukvica – vojnička knjižica, od reči „bukva“ – slovo (na ruskom), ili „bukvar“, što znači da je vojska bila u ravni sa pismenošću, ako ne i važnija u istoriji naših predaka
• bulazniti-pričati gluposti i nekontrolisano lajati, obično kad se više popije
• bunjište – deo guvna, mesto gde se odlaže stajnjak
• burgijaš – osoba znatiželjna, inteligentna i uporna koja želi uvek nešto više da sazna; burgijati – tražiti, ispitivati, čačkati
• buriti se – protestovati
• busa – grumen zemlje veličine lopte ili pesnice
• busija – zaseda, sačekuša; može: hajdučka, vojnička, žandarska, kao i momačka u mračnom sokaku dok se čeka devojka sa bezdana
• bucovne – mlade i dobro ugojene krmače, koje će uskoro tražiti nerasta. Iskusno oko svinjara to uoči i red ga je zato počastiti rakijom
• bumaška – isprava, dokument, potvrda
• buna – revolucija u Mađarskoj 1848. (Bačka) ili Ticanova buna 1807. (Srem); bundžija-galamdžija, oponent; glavni bundžija-kolovođa u pobuni
• bućkati – naglo ulaziti, mešati, udarati po površini vode i skakati u vodu; bućka-način lova na najveću rečnu ribu soma;
• bućkuriš – 1. nazovi jelo, skuvano od svega i svačega, loše skuvano, bez naročitog ukusa; 2. nedefinisano stanje i mešavina bez jasnog cilja u društvu
• budža – veoma važna reč u Sremu i ima višestruko značenje: 1. drvena glatka motka na jednom kraju ima zadebljanje – budžu, slično topuzu i koristi se u sukobima između svih polova i uzrasta. Čobani, svinjari, govedari, pudari nose za sobom svoje lične budže, a u baštici, vajatu, gonku ili štali uvek stoji za nedaj bože „kućna“ budža za nezvane goste; 2. čovek na visokoj državnoj funkciji naziva se „budžovan“ ili „budža“ , i ukoliko zglajzuje ondak ga zovu „budžica“; 3. kada je neko dužan novaca, a kako stvari od stoje, od povraćaja nema ništa, onda se kaže: „Dobićeš budžu Marijanovu“ ! Niko nezna zašto baš Marijanovu ! ? ; 4. budžiti, budžerisati – popravljati nešto, preopravljati da koristi svrsi, ali nije baš sigurno, budžator – nazovi kao majstor; 5. Budža – „ono“ bezobrazno što „Marijan ima“, kao i sav muški svet
• budžak – 1. ugao sobe; 2. zapušteno mesto; babin budžak – strana sveta, obično zapad, odakle dolazi nevreme
• bučur – muško poselo, terevenka ili veselje u kućerku, šumi ili vinogradu uz vino, rakiju, kobasice i slaninu. Pevaju se stare pesme i pričaju razne muške dogodovštine i prepričavaju obavezna „ljubavna junaštva“ .
V

• vagabund – probisvet
• vagaš – 1. trag, usek u blatu na kolskom putu, po vagašu se poznavalo čija su kola prošla; 2.neravnine na zemljanom putu
• vagov – poljoprivredna alatka poput srpa, služi za sečenje kukuruzovine ali i u bunama k`o opasno oružje
• vagrob – čas smrti, vreme umiranja
• vazdan, vazda – uvek, često; Kada neko neprestaje sa pričom, kaže se: „Vazdan nešto priča“ ; a bećarac kaže: „Meni moja tašta vazda ugoveva , da što bolje živi jedinica njena !“
• vajat – prostorija u okviru kuće, malo ukopana (3-4 basamka), u njemu je bilo svašta: krompira, luka, slanine, rakije, vina … Zimi nije mrzlo a leti se hladile lubenice i dinje. Vajat je imao i posebnu ulogu za mladence i potomstvo, jer u njemu su često noćivali u „one“ dane na tesnom krevetu i tada nije bilo „bele kuge“. Bećarac kaže : „U vajatu noćas biću sama, diko svrati, nećeš se kajati “ !
• vajda – 1. korist , dobit; 2. ovajditi se – okoristiti se
• vajkada – davno vreme, vreme koje živi ljudi ne pamte, prošlo vreme pre sto – dvesta godina; odvajkada – oduvek; jako, jako, davno; 1. u svetu vreme od rođenja Hrista; 2. kod nas vreme pre i oko Kosovske bitke
• vajkati – žaliti, kukati, kajati; pa se kaže: 1. „Ne vajkaj se na život, već se vataj kakvog čestitog posla !“, 2. „Nema vajkanja, bilo pa prošlo, gotovo je !“.
• vakat – vreme, kaže se : „Vakat je, moram poći jer put je dalek !“
• vakternica – kuća uz prugu u kojoj živi čuvar pruge, obično na pružnim prelazima
• valov, valog – posuda iz koje jede i pije stoka, sada izrađena obično od betona ili lima, a nekada od izdubljenog drveta
• valjan, valjano – dobar, primeran; valjan čovek, valjano čeljade-častan čovek; valjan ručak-dobar ručak; valjati- 1. biti od koristi, 2. prodavati robu sumljivog porekla, 3. pomerati predmete kotrljanjem, kao bure po avliji; 4. kretanje oblaka kao kovitlanje na nebu pred letnju oluju
• valjušak – prosta, sita i brza hrana, testo od: vode, jaja i brašna koje se kida rukom na veće komade i stavlja u paprikaš; valjuščići nasuvo – isto testo sa krompirom, obaška se skuva i zatim pomeša sa proprženim lukom i alevom paprikom. Nevalja kad se čovek prejede jer nekada je samo soda bikarbona pomagala, a danas „festal“ ili „Koka-Kola“.
• vandrokaš, vancaga – putnik bez cilja ili skitnica
• vangla – velika metalna posuda sa dve drške-ušice u kojoj se mogu umesiti krofne za čopor dece, spremiti salate za celu mobu ili oprati velike sudove za slavu ili zabijačku
• vanžiranje – 1. vojničko unapređenje u viši čin; 2. dobijanje društvenih priznanja; 3. predstavljanje u smislu napredka i uspeha; 4.praviti se lično važan
• vantepih-zidna ukrasna, topla i čvrsta prostirka, obično sa motivima iz lova, kao dva jelena u brdovitim predelu, što je sremskoj deci bilo veoma interesantno
• Varadin – mesto u Sremu, Petrovaradin, čuven po tvrđavi koja je nazvana „Dunavski Gibraltar“ i značajnoj pobedi u bici protiv Turaka 1716.
• varancija – varanje, 1. sitna vašarska prevara; 2. kartaška prevara u „sedmicama“, tabliću, raubu, ancu…..
• varen – skuvan; uzvariti-skuvati, zgotoviti; varivo-kuvano jelo koje se jede isključivo kašikom
• varmeđa – čovek koji ima vlast, seoski kmet ili knez u bivše vreme
• vatati – hvatati; vatati se – milovati, ljubavisati; uvatiti – 1. uhvatiti nešto ili nekoga; 2. spanđati se s`nekim; vataj ! – komanda keru da pojuri tuđu živinu iz naše bašte; vataža, vaćarenje – prevara; Izrazi: 1. vatati maglu – pobeći; 2. vatati zjale – džabalebariti; 3. vatati maju – lenstvovati uz flašu, opijati se ; 4. vatati se posla – početi raditi; 5. vatati se u kolo – pridružiti se u radu ili društvu; 6. vatati aftobus-čekati autobus na stanici.
• vatrenka – mlin, mlina za mlevenje žita
• vašarište – 1. mesto van sela gde se održava vašar; 2. kada je dete bezobrazno i prete mu batine kaže mu se: „Ako ne budeš dobar, vašarićeš o`ma!“
• vaška – kera, pas, pogrdno ime za psa; ako se dvoje neslažu i često se svađaju, kaže se: „Žive ko vaška i mačka!“
• vedro-drvena otvorena posuda za vađenje vode iz bunara ili na đermu; kibla, kablo, amper, kofa –slično, otvorena posuda ali limena, za prenos vode po avliji i pojenje marve u štali
• vek – život, sto godina, stanje; cela veka – ceo život; 1. izreka „Zajeb`o vek“ – rođen u prošlom veku, dugovečan čovek; 2. izreka: „Dok ima leka ima i veka“ – znači dok ima zdravlja ima i nade (leka); 3. grdnja „Vek ga njegov zaguljeni“ – život ga blesavi; 4. kao ocena vladanja bivših vladara, pa se kaže: „Za njegova veka se lepo živelo, a sad je nastala kriza sačuvaj nas Bože !“(molim, bez komentara i prozivanja, da se nebi neko naljutio ?)
• veker – budilnik, mehanički sa dva zvona na njemu, veliki k`o na biciklu, svako veče se navija, preko noći čuje se kucanje, k`o da kljuca u mali mozak, u pola pet ujutro razbudi ceo komšiluk kad zazvoni, deca ga iz znatiželje otvarala i zato često bila bijena
• velosiped – preteča bicikla, prednji točak je bio jako velik i vožnja ravna cirkuskoj akrobaciji
• verati se – pentrati se visoko; uzverati se-popeti se, uspentrati se
• veresija – neplaćanje robe i usluga odmah, već posle nekog dogovorenog vremena, preteča današnjeg „odloženog plaćanja“ ili „na poček“. Zbog čestih prevara u dućanima i bircuzima stajala okačena velika tabla sa natpisom: „Čast svakome, veresija nikome !“, ili još interesantnije: „Danas prodajemo za novce, a sutra dajemo na veresiju !“.
• verige –1. uopšte lanci, lanci na ognjištu na kojima visi kotlić ili bakrač; 2. zatvorski okovi; Svete Časne verige-događaj sa početka širenja hrišćanstva kada je bio zatamničen i okovan apostol Sveti Petar u Rimu, ali u toku noći Anđeo Božiji čudesno ga oslobađa i tako dokazuje paganima svu njihovu nemoć pred snagom i pravičnošću nove Hristove Vere
• verta – vrsta kecelje, bez gornjeg dela, samo se opaše oko struka
• verštet – zanatska radnja
• večerom – sinoć (ruski)
• vešplav, vošplav – nekad se beli veš belio, tj. izbeljivao na kraju ručnog pranja sa tačno određenom količinom vešplava, jer ako se pretera onda bude svetlo plave boje, što o`ma svi primete i zato peckaju domaćicu
• veštac – 1. vampir; 2. lukav čovek. Izrazi: 1. „slab k`o veštac“ – mršava i neuhranjena osoba ; 2. „ust`o rano k`o veštac“ – poraniti, biti vredan; 3. „gadan k`o veštac “ – osoba ispijena i bleda, sa zamućenim pogledom
• vizitacija , vizita – poseta, obilazak, u bećarcu to izgleda ovako: „Pijan čovek seo pa študira, a žena mu šlajpik vizitira !“
• vijati – jurcati, tražiti, juriti za onim „ko bega“; vijalica – poternica
• viksa – specijalna krema za mazanje i zaštitu kožne obuće, jakog mirisa, koja kada se osuši, drugom četkom dobro uglanca do visokog sjaja
• vilajet – kraj, zavičaj, postojbina
• vitlati – juriti
• vitlovka – letva uvaljana u žuto blato, plevu i slamu , koja se ređala između greda na plafonu i tako dobijala topla tavanica . Danas su to čvrste ali hladne, monte i fert gredice
• vitrijolska, petrolejska lampa – dok nije stigla elektrika, uveče kad se smrkne, u sobi je sijala, više čkiljila, lampa okačena na zid , sa ogledalom da pojača svetlo, ali se brzo gasila jer petrolej je bio skup i mogao se kupiti samo u varoši
• vihor – letnji vetar, blagi kovitlac, što podiže u krug i vis prašinu, suvo lišće i slamu na šoru. U Americi to se naziva tornado.
• vlah, vla` – naziv za hrišćanina u Tursko doba, pogrdan naziv za sve hrišćane, nažalost na Balkanu i dalje u upotrebi i često predmet verskih sukoba
• volšeban – tajanstven
• vorinta, forinta – ugarski novac od dva dinara
• vorma, forma – oblik, izgled
• vodir – držač gladiva za oštrenje kose, izrađen od kravljeg roga, a noviji od pleha.
• Vodnjika, činger – slabo vino, kominjak ili voda od ukuvanog voća
• vodonoša – 1. devojka, mlađa osoba, koja donosi svežu pijaću vodu sa bezdana kući; 2. dete okretno i poslušno, koje u plekanom lončiću donosi frišku vodu do onih koji su na kućnoj mobi, ili rade „u lancu“ na većim poslovima, kopači kukuruza ili kakvim većim poslovima u samom selu: kaldrmisanje šora, izrada rigola, kopanje jendeka ili krčenje šume. Evo i bećarca, na tu temu: „Na bezdan su vodonoše došle, sve nalile i kućama o`čle, samo osta`ja sa dikom sama, u poteru došla s`štapom nana !“
• voz – proširena seljačka kola natovarena do gore, veličine manje kuće, prevoze slamu, detelinu ili snopove kukurzovine sa njive, iza kućne avlije, u guvno; vozidba – prevoženje i smeštanje letine
• vojvoda – 1. visok čin u vojsci; 2. vojvodstvo kao preteča Vojvodine; 3. muškarac, važan učesnik svatova, obično zet, koji zna običaje i protokol u svatovima, i vodi računa da sve ispadne kako treba. Prilikom uručenja poklona, proziva glasno, i tada žene daju – „prekazuju“ (prikazuju) javno poklone (jorgani, jastuci, posuđe, kućni aparati i sl.), a muškarci „napijaju“, tj. javno daju novce (danas je to „keš“), i pri tom sa vojvodom nazdravljaju i ispijaju piće „na balo“. Često se vojvoda zabroji sa čašama i završi u „belutku“ i tek sutradan dođe sebi.
• voštiti – znači oštro tući korbačem, štapom ili kaišem kada neko jako skrivi i štetu učini. Izraz je nastao pre više vekova u manastirima, kada su se kažnjavali-tukli neposlušni kaluđeri svećom voštanicom !
• vrajter, frajter – kaplar u austrijskoj vojsci
• vranac – konj crne dlake. Bećarac kaže: „Ala moji dukatići zveče, kao lanci, na dikini vranci !“
• vranj – drveni čep za bure
• vrato`ca, vratovca, vratožca – vratanca, mala vrata na baštici, kokošinjcu, plevari ili komšijskoj badži-prolazu
• vrdalama – neodgovorna i nepouzdana osoba, za koju se kaže: „Danas ovako, sutra onako, pa opet sve ispočetka !“
• vrpoljiti – biti nemiran, nemati mira, nestašan; pa se kaže: „Dete, je`l imaš pundrace u gaćama kad se stalno vrpoljiš i nemožeš ni sekund na miru sedeti !“ ; Postoji zanimljiv izraz: „Ajd`,vrpolje narode !“-kao obaveštenje putnicima da su stigli, tobož` na poslednju stanicu i valja izaći napolje.
• vrsta – 1. red useva; 2. vojno sportska formacija; 3.tip, grupa
• vrtalj, frtalj – četvrt, četvrtina; primer za vreme kaže se: „Sada je frtalj do podne !“- petnajst minuta do podne
• vršalica – velika i komlikovana mašina za odvajanje zrna žita iz klasja. Postupak se se zove vršidba, što je bio prvorazredni događaj u selu i kući domaćina, jer je učestvovala mnogobrojna moba i rodbina, a žito se lagerovalo u ambare. Letnja vršidbe su bile najlepši dani i za mnogobrojnu decu koja su pratila vršalicu po celom selu .
• vuriti – baciti
• vuruna, furuna – gvozdena peć, može i velika zidana peć za pečenje leba. Bećarac kaže: „Ne treba mi furuna ni šporet, dođi diko, ljubiću te opet !“
• vuršt – ime za sve prerađevine od mesa (salame, kobasice, kulen , ..)
• vucati se – 1. ići i više osmatrati gde šta ima da se ukrade; 2. zabavljati se sa drugom osobom ali bez ljubavi (bez emocija); vucibatina – loš čovek, prestupnik, nikogović
G

• gazda – 1. bogat, imućan čovek; 2. glavni, prvi čovek; 3. Bog, svevišnji; gazdurina – jako bogat čovek; gazdinska kuća – velika kuća, obično preka, pa na lakat, sa anfort kapijom, na širokom placu od bar 16 fati i pet- šest prozora sa šora ; gazdina ći`- ćerka gazde, meta đuvegija, dobra prilika za ženidbu; gazdovati – upravljati, rukovoditi, šefovati; gazda od gore – Bog, svevišnji. Kada se ulazi u tuđu avliju, gost treba glasno da viče: „Gaazdee, gaazdee ….imali koga !?”, jer ako se ne oglasiš, a zateknute na po avlije možeš i budžom dobiti po leđi ! Da, da….
• gajde – stari narodni duvački instrument rado slušan u Sremu, sve do sredine XX veka svako sremsko selo imalo je bar po jednog gajdaša. Stari bećarac kaže ovako : „Svaka cura voli tamburaša, a gajdaša i cura i snaša !“ ili: „U gajdaša gajde ječe, u bećara čaše zveče!“ . Šteta velika što nema više gajdi, gajdaša i prelepog zvuka od koga se koža ježi !.U nekim krajevima se zovu još i egede.
• gajtan – 1. upleten višebojni ukrasni konopac; 2. električni kabal za prve pegle na struju, sa kojim su se tukla velika deca kad popuste u školi
• ganglija – 1. nerv, živac; 2. koziji ili ovčiji izmet u obliku klikera; izraz: ići na ganglije-nervirati nekog
• ganc, ganz – potpuno, sasvim (nemački), izraz: gancnovo – sasvim novo
• garagan – šaljiv naziv za roma, aludira se na tamniji ten
• gas – dim, petrolej; ima više izraza: 1. biti pod gasom – opiti se; 2. dati gas – pojuriti ili zezati; 3. gasirati – podržavati nekog u smislu zezanja; 4. pustiti gas -prdnuti, više upuvati se
• gadža, gadžov-pogrdan naziv za ružnog psa, a ponekad i nadimak za ljude; poreklo od romske reči: gadžo-na njihovom jeziku to je naziv za sve pripadnike drugih nacija, jer samo oni su romi-ljudi
• gvint – 1. navoj na šipki; 2. specijalna velika i jaka dizalica; muter-navrtka što se zavija na gvint
• gviht, geviht – 1. teret; 2. kantarski tegovi za merenje težine
• gvozdenac – gvozdeni kliker, dobijen kad se rasturi veliki kuglager-ležaj
• gvozdenzuba –strašilo za nemirnu decu, lik iz nekadašnjih priča
• geak, gejak, gedža – 1. pogrdan naziv na čoveka iz Srbije, preko Save; 2. seljak,prostak, primitivac, 3. sitan čovek; gegula – geak od milošte ; geačina – veoma pogrdan izraz, uvreda; 4. zemljak (od latinske reči gea-zemlja) što sve predhodno pobrojano menja
• gever – mašina opšti naziv, mehanizam; mašingever(zajedno)-čudo od mašine, dobar rad, uređaj, puškomitraljez, automat
• geknuti – umreti, propasti; izraz: na prečac gekno, na ma gekno-iznenada umro
• genoveva – ženska osoba koja se pravi važna i glumi neku finoću
• getriba – menjač na motornim vozilima
• gik – paradna svečana dvokolica, sa gibnjevima i federsicom tako da je udobnost bila zagarantovana
• gladivo, gladalica – duguljast i pljosnat brus za ručno oštrenje kose
• glazura – sjajna i slatka šećerna kora ili pokorica na kolačima; izraz: udariti glazuru-srediti se, lepo našminkati, uraditi završno lakiranje
• glanc – čisto, sređeno; 1. uglancati – očistiti da sve sija; 2. udariti glanc – doterati se za igranku ili vašar, spremati kuću
• glacnuti – oporaviti, prolepšati, udesiti; evo primera: 1. „Braća Mile posle lanjske aperacije, sade je dobro, malo se glacno i već ide po šoru !“; 2. „Al` , se ona Lela , iz srednjeg šora glacnula , i sade izgleda k`o avion !“, 3. „Kade vidim Miću švalera da se glacno , znam o`ma di će noćas zaginuti !“
• gnjizdo – gnjezdo kokošije, golubije ili tičije
• gnjilo – trulo; ugnjinjilo – istrulilo, pokvarilo se
• gojan – debeo, ugojen
• gologuzan (ka)(ko) – uvredljiv izraz za siromašnu osobu; gologizija-1. beda; 2. siromaštvo većih razmera, pa se kaže: „Od kako pretiska svecka kriza i naši mućkaroši sve je više gologuzije !“ 3. Sećam se divana na šoru koji ovako počinje: „Proleterijat ili lumpen-proleteri su grupa „neradnika i mutivoda“, pre Drugog Sveckog rata, ustvari obična gologuzija, ali koja je posle opšte ludinje uspela da ukeči vlast i od tada sebe nazivaju drugovi !”. Dal` se ovo nekom sviđa, il` nesviđa, nije ni važno, jer `vako je deda Triva oprič`o na šoru šesdeset i neke godine, prošlog veka, pred tuce ljudi i istu noć otperj`o na „lep“ informativni razgovor od dve noći i dva dana. Kada se vratio nikad više nije nije tako nešto prič`o!?. Danas ista fela ljudi sebe naziva gospoda, a ljudi k`o ljudi opet svašta divane na šoru. Onomad, gle čuda, jedan od naše opštinske gospode prolazeći dobaci, iz besne limuzine, kroz aftomacki pendžer, društvu na klupi: „Šta je gologuzio opet nešto mvđate i kvivite vlast ! ?“ Siroma nezna da izgovori slovo r, ali tačno zna ko je gologuzija! .Postoji večna i uvek važeća izreka: „Sirotinjo i Bogu(vlasti) si teška !“. I upamti sirotinja=gologuzija.
• golušijani, gološiani – vrsta domaće kokoši koje nemaju perja oko vrata, golušijan i golušijanka – petao i kokoška te vrste
• gomba – kićanka, loptast ukras od vunice na kapi ili rukavicama
• gomboce – knedle sa šljivama
• gonak – otvoren hodnik duž cele kuće, prošaran i patosan specijalnim cigljama, okrečen i izmolovan kao sobe, i iz njega se išlo u sve ostale prostorije kuće. Nekad je ladovinu pravila vinova loza, a leti se postavljao astal, pilo olađeno vino i rakija iz bunara i pevale stare astalske pesme
• goropaditi – ljutiti, besniti; goropadan – ljutit, drčan, nezgodan
• graorasto – 1. najlepša boja ženskih očiju (bar u pesmi), boja bele kafe; 2. graoran, graoranka –petao i kokoška sivkaste boje
• grditi – ukoriti, pretiti, opominjati; Uobičajeni primeri grdnje: podne ti tvoje, podne mu njegovo, podne im njino, jutro ti tvoje, sunce mu njegovo žareno, nebo im njino, flašu ti tvoju, fuzbal vas vaš pusti, otac vas brezobrazni, otac te tvoj nedoneti, stvorac te tvoj dečiji, sunce ti bećarsko, mesec te pijani, itd. Postoji i bogatanje: božiju ti kapiju, božiju ti čiviju, božije ti sunce, svetac te dečiji, slavu ti tvoju . Ako se u besu ispred grdnje doda : „`Bem ti“, e onda je to već psovka , i nije mu ovde mesto
• grapsti – krasti, otimati, bezobzirno prisvajati tuđe
• greda – veća drvena oblica za gradnju kuće; izreka: „Nije greda“- nije problem
• grenadir marš – valjušci nasuvo, naziv odomaćen u severnoj Bačkoj i Mađarskoj
• greota – greh, sramota; kad se učini neka velika nepravda, kaže se: „Pa to je greota od Boga !“
• grivna – narukvica, veći okrugli prsten
• grismel – oštro brašno
• grk – trgovac „svim i svačim“, obično su to bili Cincari, hrišćanski narod poreklom iz današnje južne Albanije, raseljen širom Balkana
• grnuti – 1. odjednom se desiti nešto; 2.sakupljati na jedno mesto zemlju, pesak, granje i sl.; nagrnuti-navaliti, jurnuti, nakupiti ; grnalo-konusni priključak na traktoru sa kojim se rasčišćava sneg sa druma
• grobljansko cveće – dlake iz nosa i ušiju što pojačano rastu kod starijih osoba, kao najava tužnog događaja
• grombi kaput – lep i kvalitetan vuneni kaput, koji nije mogao svako da ima. Kada se ošteti ili izliže onda se kod šnajdera „preokrene“ i usput malo prekroji, pa i imaš opet nov „mondiš“ grombi kaput
• gronik – svinjski podvaljak, a može i čovečiji kada je jako uočnjiv
• grunt – zemlja, zemljišni posed; gruntovne knjige – katastarske knjige; zemljišne knjige; gruntovčani – 1. vlasnici zemlje, paori; 2. naziv popularne humorističke serije iz sedamdesetih godina XX veka TV-Zagreb, sa Dudekom, Regicom ,…
• guvno – deo donjeg (stražnjeg) dvorišta gde se u julu vršilo žito, i tu skladištila za zimu: slama i seno u kamare, a kukuruzovina u kupe i tu su puštane kokoške da bezbrižno čeprkaju i traže zaostalo zrnevlje. A bećarac kaže : „Volem gazdu kad kamaru dene, a siroma kad igra do mene !“
• gugutka – kumrija, guga, ptica slična golubu ali sive boje. Kada se gugutke pare predhodi predivna ljubavna predigra koja je odvajkada bila inspiracija pesnicima. Nekada se ženskom detetu davalo ime Kumrija, ali danas je to prava retkost.
• gužvača, gužvara – vrsta kolača, domaća pita, kiselo testo, može bez ništa, lepše je sa makom, cimetom, rogačima ili bilo kojim džemom.
• guja – 1. zmija, 2. opasan,lukav i besan čovek; ljuta guja-besna osoba
• gulanfer – baraba, probisvet, gloncoš, (na nemačkom – „preljubnik“)
• gumarabika – naziv prvog pravog lepka za gumene proizvode, i po njemu su se preteče vulkanizera zvali, jednostavno: „Gumarabika“.
• gungula – gužva, metež, kad se deda vrati sa vašara u Rumi, kaže umorno: „Ne pamtim onak`u gungulu, tu je bilo more jedno svakojakog sveta !“
• gunj – krzneni prsluk ili uložak, izrađen od jagnjeće kože, krzno okrenuto prema telu
• gunja – dunja, kao voće
• gurbelj, gurbet– čergar, Ciganin, Rom
• gutati – trpeti uvrede i poniženja, pa se kaže: „Šta ću bedan, ćutim i gutam, na sve što mi govoridu ovi moji zaglajzani iz kuće !“; gutati knedle-uplašiti se, postideti se
• guckati – sporo piti i pri tom vidno uživati dok besna žena necikne: „Ajd` ne guckaj celi dan, valja nešto i raditi !“
• guša – vrat, šija; doguše, došlo doguše-prekipelo, neizdrživo, strašno; gušast-vratat čovek, osoba sa velikim vratom; gušiti-biti dosadan sa pričom i postupcima; gušač-davež, dosada.
• gušt – uživanje, užitak; gus(š)tirati – polako, sa merakom, uživati u pesmi, hrani, piću, kafi, lepom pogledu, tj. živeti život, biti hedonista.
D

• dava – tužba, sudska prijava; daviti-pritiskati, gušiti, mučiti
• davorijanje – žalosno sviranje ili pevanje, tužbalica
• dada – ime od milja za stariju sestru
• dažd – kiša (na ruskom), daždi,dažditi – pada kiša, kišiti
• davaj – daj (ruski); 1. hajde kreći; 2. davaj, davaj (zajedno) – požuri
• dakako – svakako, naravno
• damšić, dimšić – dunavski parobrod
• danga – udarac po glavi, čvrga, šamar; danganje – tuča, makljaža
• dangubiti – lenstvovati, vatati zjale, muvati se, i evo rešenja u stihu bećarca: „Dođi diko nemoj dangubiti, ja sam mlada, volem se ljubiti !“
• dandrmolje – prnje, dronjci, stvari bez neke vrednosti; isto što i andrmolje
• danuti – odmoriti, napraviti pauzu; danuti dušom-biti spokojan, bez briga
• danjom – danju, a ima i noćom – noću
• darmar – 1. nered, krš, lom; 2. bezakonje i haos u društvu
• dvor – kuća sa okućnicom, naziv od milošte za kuću, okućnicu, dvorište i prostor oko kuće. Bećarac kaže: „Kada prođem kraj dikina dvora, dika za mnom pogledati mora !“
• dvoriti – služiti, biti na raspolaganju, ispomagati: 1. bolesne, nemoćne i starije osobe u kući, obično dvori snaja, ćerka ili unuka ; 2. kada dođu gosti na ručak, onda mlađe ženske osobe dvore-poslužuju hranu; 3. na Svečarima-Krsnoj slavi, domaćin, muškarac, do ponoći nesme da sedne, već služi pićem i nazdravlja sa gostima, tj. „dvori kućnog Sveca sa ikone“ ; 4. šegrt takođe dvori majstora; 5. u velikim poljoprivrednim poslovima mora da se zna „ko vodi pos`o, a ko dvori“ !?
• deverati – mučiti se, natezati se
• devetati, izdevetati – tući, iprebijati, kazniti batinama
• devovanje – devojački dani pre udaje kod mame i tate
• degenek – vrsta svirepog Turskog batinjanja po tabanima, zadržalo se kod nas i posle njihovog odlaska sve do današnjih dana; degenjati, izdegenjati-dobro istući, jako isprebijati
• deder`, dedere, dedera – hajde, `ajde; kao na primer:„ Deder`, dodaj mi mericu iz kotobanje, kad` si već gore !“
• deka (sa dugo e), dejka – 1. deda od milošte; 2. oslovljavanje dosta starije nepoznate osobe kad sretneš i započneš divan
• deka –(sa kratko e) 1. deset grama, kupovina kuhinjskih potrebština i recepti idu na deke, kaže se: „Kupi deci deset deka alve, da se malko oslade!“; 2. ćebe, vojničko ćebe, topla vunena prekrivka.
• deklamacija – pesmica, recitacija–1. deklamovati–recitovati; 2. kada dete tačno, jasno i glasno recituje, kaže se: „Ala deklamuje k`o advokat!“
• denuti – 1. ređati, plastiti seno, slamu ili detelinu; 2. nestati, pobeći, uteći
• depeša – pismo, telegram, pismena poruka pristigla poštom
• dera – rupa u tarabi kroz koju može da se provuče manji ker, mačka ili kokoš, a bećarac kaže: „Oj švaleru, pripazi na keru, kad se noću provlači kroz deru !“
• deran – mlad momak, momčić – 1. kaže se: „Al`, je izđik`o ovaj deran !“; 2. jako izrasto deran zove „dzindzov“, i on je velik ko baba i ima već bruce (dlake) na licu i tamo dole .
• dereglija – skela, lađa (na mađarskom „dereglye“)
• dešnjak – konj koji se uvek spreže sa desne strane rude, ima i konj „levak“
• dešperacija – loše raspoloženje, očajanje; i evo i primera: „Kad` čuješ da je Pera dobio trećeg sina, a ti imaš četiri ćerke !“ ; dešperantan –neraspoložen čovek, razočaran i mrzovoljan
• dibdileja, dildika, dilkan – zvekan, glupak; dilkaniti – luditi
• dibidus –1. potpuno; 2.poslednje; dusdibidus-sve najgore, potpuno bezveze
• divan – ali ne kao kauč, već kao naš govor i razgovor, kaže se : „Divani da se zna čiji si i odakle si!“; divandžija – besednik, osoba što voli i zna da razgovara; divaniti – lepo i uljudno voditi razgovor
• di – gde, kako; evo primera: besna žena zatiče muža na kapidžiku i kaže oštro: „Di si ti kreno, zagulo jedna, zar opet u bircuz, malo ti je bilo noćas ?“
• digod – bilo gde, negde; izraz : Digod da pođem – bilo gde da pođem
• dilber – momak, dragi, dika
• diletant – neznalica, ograničena osoba; dileja-nastala skraćenjem predhodne i ima isto značenje
• diple – vrsta gajdi
• direk – stub, oslonac; nosi kapidžik i krilo kapije, nekada pravljen od debelog hrastovog drveta, kasnije zidan na dve – tri ciglje, a ovi noviji izrađeni od armiranog betona ili od kvadratnog gvožđa. Iznad direka od kapidžika je, nekad, bio nizak svod, u koji su ljudi često strašno udarali glavama, i potom domaćinu spominjali „sve po redu i spisku“.
• dirnut-lud, blesav, pa se kaže: „Taj k`o da je malo dirnut u glavu jer svašta lupeta!?”
• dičan, dična, dično – ponosna osoba; dična cura-vrlo bitna devojka obično pred udaju; dičiti se-ponositi se, praviti se važan ali kad imaš sa čim
• diškrecija – mito, korupcija, odomaćeno društveno ponašanje kod Srba, ne smatra se velikim prekršajem, naša posla i navika od vajkada; 1. izreka: „Para vrti gde burgija neće“ ; 2. izreka: „Ja tebi, ti meni!“, i kaobajagi , „svima lepo“, a država nam ode u očin !? I evo kako to stvarno izgleda u životu: „Džaba ti moj komšija što su ti deca k`o anđeli, čestita, vaspitana, izučili velike škole, kad oni neće u politiku, a ti opet tvrd na džepu i nećeš one gore malko da podmažeš , pa da im o`ma dadu kak`i lep pos`o u kombinatu, opštini il` preduzeću !“
• dišputacija – rasprava, dišputat-diskutant
• doakati, dohakati – dokusuriti, upropastiti, srediti
• dobovanje – javno neposredno obaveštavanje po selu obavljalo se do kraja sedamdesetih godina XX veka.Udaranjem u doboš, dobošar je pozivao meštane na šor, i tek kad se okupe, primire, snažno jekne: „Pažnja, pažnja daje se na znanje, i …!“ . Poslednji šimanovački dobošar bio je Nega Radosavljević, upamćen po rečenici: „Otac te slatki jeb`o, `oćeš ćutati više !“…To je izgovarao kad prisutni počnu da kobajagi zapitkuju i prave šale na sadržaj obaveštenja. Dobovale su se: državne naredbe, objave ratova, mobilizacije i proglasi novih vlasti i vladara, ali i lične vesti i oglasi o kupovini ili prodaji stvari, kuća i zemlje. Bilo je brojnih šala oko sadržaja dobovanja i tako je nastao stih u pesmi „ode kuća na doboš“.
• dodole – paganski običaj, prizivanja kiše i odbijanja nepogoda, učesnici se oblače u kože i prekrivaju celo telo krupnim korovom, pevaju dodolske pesme a domaćini ih polivaju vodom iz vedra. Svetkovina se održava obično leti, u julu ili avgustu, kada vladaju najveće suše. Ima izraz kada se neko neukusno obuče pa se za njega kaže: „Vid`ga obuko se k`o dodola “ !
• dođedu – doće, dolaze; još „jedan biser“ Sremsko-Banatskog lokaliteta koji se smatra velikom gramatičkom greškom, ali ipak i danas se često upotrebljava, kao naprimer u sledećim glagolima: radidu, (radu)-rade; pijedu-piju; pevadu, (pevu)-pevaju, jededu-jedu, sviradu-sviraju; evo nekoliko izraza: dođeš mi-dođi, dužan si mi; dođem ti-doću, dužan sam ti; došlo-koji je došao. I evo jednog jutarnjeg dijaloga ispred pekare:
– Jel`, prija Zagorka, kako ti deca i jesul` bila skoro ?
– E, moja Mico, pa dođedu iz grada kad imadu kade, jer tamo furtom radidu i samo trčidu za tim pustim dinarom !

• dođoši – novopristigli meštani, prišelci; kuferaš – pogrdan naziv za dođoša ako je izrazito siromašan. Ima slučejeva kad im se ovde tobož „nesviđa“ : te voda, te klima, te vazduh i sama ravnica, jer nema „nji`ovi brda“ . E , ondak im se lepo preporuči: „Braća, begaj iz Srema, dok se nisi primio, jer posle će biti kasno !“. Međutim, kasnije , obično dovedu , još pola naroda iz svog sela , i ponekog iz okolnih sela i bliži brda. Već njihova deca su postala pravi Sremci. I tako prirodnom evolucijom od dođoša nastane nađoš !
• dolma – nasip duž toka reke Save koji čuva donji Srem od poplava, gradili naši preci kroz kuluk i rabotu (prinudni rad)
• dolja – 1. ulegnuće, udolina u ataru, avliji ili bašti gde se tokom veliki padavina sakuplja-leži voda; 2. ulegnuće u perini kreveta kada se izjutra ustane
• dometnuti – dodati, priključiti; domećati-dodavati, kućiti; suprotno je: razmećati-trošiti, arčiti, upropašćivati domaćinstvo; razmećar- raspikuća, propalica, trošadžija
• dorat – konj tamno braon boje, doro – konj (turski)
• doronda – krupna žena
• dram – turska mera za težinu, jednako 3,2 gr
• drangulije – nepotrebne stvari, obično ih ima najviše na tavanu
• drap – bledo braon boja, svetlo braon
• drapati – češati, pa se kaže: „Šta se drapaš, ko`i ti je očin, da nemaš šugu !“
• drvljanik – mesto u donjem dvorištu di se seku i cepaju drva
• drečati, drekati – glasno plakati da se čuje do pola šora; dreka – galama i plač više dece ili ljudi; drečavo – napadno, upadljivo, jarke boje
• drešiti, odrešiti – odvezivati džak, pertle ili neki čvor; izraz: dreši-veži – raditi nešto bez cilja i koristi
• držaljica – drvena obla motka na koju se postavlja – nasađuje ručni seljački alat : motika, lopata, vile, ašov, itd.
• drkavo – jadno, loše, bezvredno; kao na primer: „Dosta mi je ove kišurde i ovog drkavog vremena i jedva čekam da grane sunce !“; drkadžija-1. nezgodan karakter, nepopustljiv tip; 2. lenština, neradnik
• drkelja , drkeljav – sitničar, picajzla, dosada, smota ; drkeljati – sitničariti ; izdrkeljisati – detaljno pretresati i ispitati
• drkćati, drkće, drkćedu – drhtati od straha ili zime
• drlov – visok, krupan čovek
• drndoš-čovek na svoju ruku, težak karakter
• droždine – mali sitni i slani čvarci, što propadnu kroz cetku, talog svinjske masti; upotreba je sledeća: 1. može se umakati sredina od leba; 2. Prave se slane pogačice od droždine koje lepo idu zimi uz crno vino
• drombulja – metalna sprava za sviranje na ustima i trzanjem prsta; drombuljasta usta – isturena i prenaglašena usta, i evo bećarca: „ U mog dike drombuljava usta, kad poljubi da srce probudi !”
• dronja, dronjak, rita – odrpanac, skitnica; dronjav, ritav – neugledan, aljkav, neuredan; dronje, rite – garderoba koja nije za raskršće, vać za rad u polju ili za strašilo da se „lepo obuče“
• droplja – 1. najveća Panonska ptica, iz porodica roda, bogata perjem, nekada naseljavala i Srem, ali sada živi samo u rezervatima u Mađarskoj i severnoj Bački kod nas, 2.osoba neugledna,ofucana i aljkava; dropljonja-pogrdan izraz za muškarca koji se potpuno zapustio; dropljuša,dropljava-pogrdan izraz za neuglednu i zapuštenu žensku osobu, ili domaćicu čija je kuća u haosu
• drtina – stara, bolesna i izrađena osoba ili domaća životinja; matora drtina – starija neugledna osoba koja se predstavlja u mlađem društvu, a ustvari je predmet sprdnje i izmotavanja
• dud – listopadno drvo, suncobran, gromobran, ukras i gorostas starog Srema. Neopravdano proteran, iako se od njega pravi: odlična rakija „dudinjara“, kvalitetna burad, delovi kola, nameštaj ili „jelo“ leba i dudinja . Lako se pelcovao, pa je na jednom stablu moglo biti sve tri vrste: beli, crni i murgasti. Od kada nema dudova nema ni musave dece. Kada neko „skrene“ ili poludi, kaže se: „Čini mi se, k`o da je pao s`duda !“
• dujati, dujiti – nesigurno stajati, samo što se nepadne; evo primera: 1. kada dete pokušava da prohoda ali nezna da korakne, pa svi govore: „Duji, duji, ajd` sad, dođi mami,…tati,…seji,… !“ ; 2. kada pijan čovek jedva održava ravnotežu i klati se levo-desno, kao da nezna na koju će stranu !; 3. kada se kobila oždrebi pa ždrebe prvi put stane na svoje noge pa se klati i kao drhti
• dukat – zlatni ili srebrni novac, različitih veličina i vrednosti; koristi se kao: 1. oblik sigurne kućne štednje; 2. miraz devojački prilikom udaje, nosio se nanizan oko vrata; 3. dukatima se kupovale: velike nekretnine, salaši, zemlja a ponekad i život u smutnim vremenima
• duljiti – stalno pobeđivati; oduljiti,ofuljiti-pobedom u dečijoj igri osvojiti, na primer sve: klikere, sličice ili sitne igrače
• dumst – zimnica, voćni kompot, sličan slatkom, ali redak i ne toliko sladak, pa se može na kraju popiti iz čaše ili same tegle; najlepši od: višnje(višanja), dunje(gunje), kajsije ili breskve(breske)
• dunkl – tamnija boja, kaže se, dunkl plavo nebo, dunkl braon…
• dunst – obavezna zimnica; 1. kuvani paradajz kad se vruć sipa u dunst flaše, i sa gumicom i celofanom zatvori; 2. soft, preliv ili sos u kome se prave razna ukusna jela
• dunster – majstor bajagi za sve, ustvari napravi više štete nego koristi
• dunuti, pirnuti – udariti, lupiti, piti; 1.nogom snažno loptu; 2.šakom nekog u tuči; 3. popiti veću količinu pića, kao na primer : „Onaj gradski špiclov , onomad , kod mene , dun`o litar moje dudinjare , a sve kao fali škotski viski !“
• dunja – debeo pokrivač ispunjen perjem za ugodno spavanje zimi u ladnoj sobi
• duvar – zid do kreveta; duvarnik – ukrasna i topla prostirka na zidu pored kreveta da se nebi otirao moleraj sa zida. Kada neko prokocka ili upropasti sve šanse u životu, kaže se : „Doter`o je cara do duvara !“
• dupeška – velika zadnjica, ženama priliči, al` muškima nikako
• dupke – do kraja; dupke puno-nema više mesta
• dura !– komanda, uzvik kada su konji uznemireni i kad drmaju glavama k`o da će krenuti sami. Kaže se, odsečno: „ Dura !“, i oni se odma` primire.
• durati, izdurati – izdržati, težak rad ili veliku muku
• duriti – ljutiti se, jasno pokazati izrazom lica da ti nije po volji i napustiti društvo, „Crven ko paprika“ i „Besan ko ris“ ; duribaba-stalno ljut, namrgođen, neraspoložen; durnovito-nabusito i ljutito obraćanje
• durunga – 1. duža i jaka drvena motka koja razdvaja stoku, obično konje, u štali; 2. visoka i izuzetno mršava osoba
• duršlag – metalna alatka sa konusom za mašinbravare i mehaničare
• ducin – odeća kao pelerina, bio je dugačak do zemlje, sa ili bez rukava, pravljen od ovčije kože i uz „kožu“ bio je glavna zaštita od velike hladnoće pogotovo zimi na s`onicama u pokretu
Đ

• đakonije – razne sitnice, više vrsta: hrane, začina, đačkog pribora, alata, stvari, … Od skora postoji adekvatan izraz: „svašta nešto“ !
• đe ! – uzvik konjima da kreću, a uzvik:„ Ooooo!“ – kad treba da stanu
• đevđir, đerđiv – velika cetka za odvajanje vode i valjušaka ili makarona
• đenge, đengi – pare (ruski), novac
• đeram – nekada korisna i neophodna, velika drvena naprava, polužne konstrukcije, često viđana po Sremskim ledinama, sa kojim se iz bunara izvlačila voda sa vedrom i sipala u veliki valog, na kojima su se pojila nepregledna stada stoke, od svitanja do prvog sumraka. Đeram je često imao ime, on je izvor života, orijentir u ravnici, sunčani sat i mesto gde su čobani divanili, svađali kere, duvanili, ispijali gutljaj-dva rakije, čvarili slaninu i razlađivali se od letnje žege. Noću kada sve utihne i vetar dune, čula se škripa đermova kao ljudsko stenjanje ili ječanje što je decu itekako plašilo. Evo lepe zagonetke: „Danju klanja, a noću broji zvezde !“, Šta je to ?. (rešenje: Pa , naravno đeram ! ). Svoje mesto našao je i u narodnoj ljubavnoj pesmi: „Škripi đeram, ko je na bunaru !?“
• đidati – varati, skraćivati rastojanje; 1. prilikom merenja i obračuna sa „fatometrom“ livada za otkos; 2. u igri sa klikerima, „bockanju“ na crtu, pikadu, itd.
• đilkoš – momčić sa periferije, kad dođe u varoš svojim ponašanjem pokazuje odakle je. Češe se tamo gde to niko javno ne radi, zvera okolo, kažom pokazuje ono što vidi, pljuje ulicom i glupavo zagleda ženski svet
• đikati – skakati, više klimati u mestu
• đinđuva – ogrlica, niska od sitnog nakita nose ga devojke
• đipiti – 1. naglo ustati; 2. brzo ukrasti; izraz: Ajd` đipaj ! – kreći ! , polazi ! .
• đozluci, đurzle, đorzluci – naočare
• đorati se, džorati se – razmenjivati, menjati; 1. kao dete: igračke, klikere, sličice; 2. kao odrastao: garderoba, ploče, časopisi, sportska oprema, domaće životinje, itd.; 3. postoji i đoranje uz doplatu
• đuvegija – mladoženja, momak spreman za ženidbu
• đuveče – pravougaona posuda za pečenje ukusnih jela u rerni šporeta; na primer: đuveč, musaka, restovan krompir, itd.
• đuture – zajedno, sve ukupno, izraz koji se koristi pri nekom ugovaranju posla ili trgovini, kada ima više stavki i kaže se: „Pogodili smo đuture, pa kako mi bude !“
E

• egeda – 1. muzički instrument violina ; 2. visoka , štrkljasta i malo povijena osoba ; egeduš – čovek koji svira violinu
• egede – zatvor, naziv od pre vek ipo, kao mesto gde osuđeni „odsvira”neko vreme
• egzekucija – izvršenje, sudsko izvršenje, prinudna naplata
• egzicir – skupno izvođenje vojne vežbe, dve ili više kompanija
• eja ! – uzvik za rasterivanje ptica iz vinograda
• erar – državno zemljište, državni posed
• erlav – kriv, iskrivljen, nesiguran na nogama, neprirodan hod
• eskut, eškut – stari naziv za opštinskog pandura ili kurira
• espap – razne vrste roba i stvari, predmet trgovine na vašarima i dućanima; ima izreka: „Espap na štap, pa na put !“-nužno potrebne stvari za poneti
• efendija – gospodin
• eškut – seoski sudija u davno vreme
Ž

• žagriva, žeža – kopriva, korovska biljka, lekovita u ishrani ali u dodiru sa kožom mesto ožari i dugo bolno peče
• žaca – 1. naziv od „milja“ za žandara; 2. naziv karte u špilu sa brojem 12 , ili „dojnjak“ u mađarskim kartama , ima i „gornjak“ sa brojem 13 , a naziv je „dama“
• žvala – infekcija u uglu čovečijih usta; 2.deo konjskog pribora što se stavlja u usta konju; žvalavljenje-preterano i napadno ljubljenje ili dosadno pričanje; žvalonja, žvaloša-pogrdan naziv za osobu koja mnogo i bespotrebno priča
• ždera – 1. halapljiva osoba, koja zbog opsednutosti hranom, pogubi se i nesvesno više puta osoli šunku; 2.osoba koja se često opija, nebira piće, čašu ili flašu, pa se desi u brzini da nategne sirće ili varikinu; žderati-nervirati, ili pogrdno jesti i piti bez mere
• ždroncnuti – popiti malo, biti pripit
• ždrepčovit – 1. konj pastuv koji je oran za parenje; 2. muškarac koji samo misli na švrljanje i švalerisanje
• ždrakanje, ždrikanje – gledanje, posmatranje; ždraknuti – na kratko pogledati
• žgadija – pacovi, miševi, grupa ološa, a kaže se: „Pazi se one žgadije samo štetu pravu !“; izraz: prožgaditi se-obezobraziti se, poružniti se
• žena `ajduk – sposobna žena, dobra domaćica i majka, čestita supruga, nosi domaćinstvo i ima veliko poštovanje od svih
• žersej – vrsta kvalitetnog materijala-štofa za žensku odeću
• žestina – jaka alkoholna pića u rangu rakije, konjaka ili vinjaka
• žilaviti – dosađivati se, mučiti se, gnjaviti, jedva kao raditi
• žitije – životni put svetaca i značajnih lica iz religije; životopis ili biografija isto to, ali samo nas običnih smrtnika
• žito – 1. pšenica na njivi ili u ambaru; 2. kada se za Svetog Nikolu stavi šaka zrnevlja žita u plitku posudu (tanjir) i svakodnevno zaliva da do Božića izraste mlado zeleno žito.
• žmićkati, žmirkati – namigivati, trepćati; žmiga, žmigi – pogrdan naziv za čoveka sa izraženom očnom manom
• žrvanj – dva vodenička kamena taru se jedan od drugi i tako melju žitarice
• žutokljunac – momčić, neiskusan a misli da puno zna, tura nos tamo di netreba
• žućak – zlatnik (od milošte), dukat
Z

• zabadati – zezati, podsmevati se
• zabat, fronton– zid koji pokriva tavan kuće sa šora; lice kuće sa šora zidane „uzduž na brazdu“ ili na „dve vode“, obično napisano koje i kada je zidao kuću, po lepoti zabata cenio se i gazda kuće, specijalni majstori opravljali zabat
• zabijačka – svinjokolj, poreklo reči je od slovačkog (zabijati -ubiti) i u većem delu Srema naziv se lepo odomaćio. U Bačkoj i severnom Banatu naziva se disnotor,disnator poreklo od mađarskog (disno – svinja). Bez obzira na naziv, svima lepo toga dana, dobro se jede, još bolje pije, lepo međusobno sarađujemo i u svemu razumemo. Ajd` živeli, i srećan pos`o domaćine ! Dogodine k`o i svake godine !
• zabiberiti – podvaliti, lukavo doskočiti, oštetiti i omalovažiti ogovaranjem, primer: „Ala je njoj zabiberila da se sve puši!“
• zabičiti se – naglo se ugojiti, pogotovo u licu i vratu
• zablenuti – upiljiti, zagledati se dugo i bez trepćanja
• zabrazditi – 1. orati ili špartati tačno u brazdu; 2. voditi svakodnevno neprimeren život sa lošim društvom u bećarenju; 3. tvrditi nešto što nije tačno
• za videla – neodređena vremenska odrednica, pre mraka, pre večeri, dok se vidi
• zaduvati – zadihati, glasno i duboko disati
• zaboburiti – zagnjuriti, potopiti
• zavukati – baciti, zavitlati, odnosno „vuriti“ neku težu stvar za nekim
• zaglabati – jesti brzo, neprekidno mljackati da svi čuju za astalom
• zaglajdan, zaglajzan – bleskast momčić, neozbiljan
• zaglunuti – odjednom ogluveti, može od pucanja karabitom, povećanog zdrastvenog pretiska, udara groma u blizini, šamara zvanog zauška, itd.; zagluno-ogluveo na krako
• zagrebati – brzo pobeći, naglo otrčati
• zagruvan – glup, blentav
• zaguljen – čovek nezgodne naravi, prgav, na svoju ruku; zagula, prava zagula – nezgodan, tvrdoglav tip, koji kaže: „E sad neću , ni kako ja oću!?“ . U toku svađe sa nekim, izleti uvreda: „Zaguljen si k`o tocki k…c “!, a onda može biti svašta. Zašto se kaže baš „tocki“ niko nezna ?! Neko koristi umesto tocki izraz turski, što je malo logičnije.
• zadrnjen – nezgodan čovek, tvrdoglav
• zađevica – prigovor, spočitavanje, uvrednjiv komentar
• zažditi – navaliti, gurati, pritiskati, pobeći brzo sa lica mesta
• zazjavati – oklevati, iščekivati, očekivati
• zazubice – želja, potreba za: hranom, pićem, cigaretama ili lepim životom; praviti zazubice-izazivati želju
• zaići – doći, izgubiti se, doći onako više mangupski, doći momački kod devojke, kao u bećarcu: „Magla gusta, skrili se putići, oćel` dragi po magli zaići!“
• zajtiti – zahvatiti ladnu vodu lončićem, leti iz kante kad se ide sa bezdana i ponuditi starije društvo na klupi
• zaj`tra – sutra pre podne, u jutro
• zakerati – prigovarati na sve i svašta, biti cepidlaka; zakeralo – onaj što zakera
• zakovrnuti – propasti, loše izgledati, umreti
• zakrpa – nekada se odeća popravljala, i na rupe zašivale zakrpe, sa šivatkom i koncem i niko se nije rugao i primećivao. Majka (baba) je govorila: „Deco samo je važno da bude pošteno i čisto !“ ; zakrpiti – 1. šiti poderanu garderobu; 2. naružiti; okrpiti – povikati, opsovati, isprovocirati
• zaludan – neko ko nema preča posla, dosađivati
• zalupan – tvrdoglav, nedokazan
• zaman – zalud, badava, kaže se: „Amanzaman, dosta više !“ – uzvik kada se bez potrebe nešto loše radi i posle sledi grdnja
• zamlata – zanesenjak, eksentrik
• zanavek – zauvek, kada se nasleđena imovina prodaje, i polako se kapital tanji, onda se priča po selu: „Prodala je ta raspikuća skoro sve njive zanavek, i kako ždere po bircuzima otići će i kuća uskoro na doboš !“
• zanoviti – zatrudneti, ostati u drugom stanju, može i zaduhnuti ali to ja naziv za bezgrešno začeće u religijskim događajima
• zaopšijati – naglo, brzo i odjednom zaokrenuti kola sa konjima, bicikli ili u trku se okrenuti u suprotno pravcu, da preti opasnost od ispadanja, ili pada
• zapaljač – upaljač, prvobitni koristili petrolej i kasnije specijalni benzin; nekad vrlo prestižna stvarčica kod pušača i često meta krađa u kafanama i džeparoša na vašarima
• zapatiti – 1. odgajati kvalitetnu stoku; 2. razboleti se od neke bolesti; 3. stvoriti bolesno društvo od korupcije i ostalih asocijalnih ponašanja
• zaperak – suvišna grana, izdanak na biljkama, koji se obično uklanja
• zapećak – 1. zadnji deo peći, topao ćošak do odžaka; 2. nezavidno mesto u društvu, biti po strani, biti van događaja
• zapečen – ostati malog rasta, stati u razvoju; zagedžaviti – isto
• zaprđen, zaprden – nerazuman, na svoju ruku; zaprda-čovek isuviše slobodnog ponašanja i govora
• zaputiti – krenuti i ići na neko određeno mesto; putiti-nagovarati, podstrekavati obično na gluposti
• zarajtati – skriviti nešto, biti uhvaćen u šteti ili bezobrazluku
• zarana – neodređena vremenska odrednica, ali uraditi nešto na vreme, što je dobro i korisno. Na primer: 1. namiriti zarana stoku, pre smrkavanja, za videla; 2. krenuti zarana na put ili njivu, pre svitanja da se stigne na vreme; 3. poći zarana iz kafane, pre ponoći, da se ljucki naspavam, itd.
• zarezivati – ceniti, mariti za, ukazivati osnovno poštovanje; ne zarezivati – suprotno; primer: „Đuka, iz šorića ič ne zarezuje nikog živog u selu !“
• zarozan (a) (o) – 1. neugledna osoba; 2. naboran, zgužvan, aljkav
• zategnuti – privući, popiti, udariti, pokvariti; 1. kajasima, kad se zaustavljaju konji, uz uzvik: „Ooooo !“ ; 2. čašu rakije, na brzaka, stojeći pored šanka u birtiji; 3. šakom, onog namćora što grdi Boga i sve živo kad se oždere; 4. odnose sa komšijom kad njegov ker malo, malo, vata i davi moje biriće !
• zaticati, zateći – spaziti pogledom; ugledati iznenada; zatiče – zatekao, ugledao
• zaujati- zahladiti;izraz: kad zauji, kad zavuji-kad naglo nastupi zimsko vreme; izraz: ala je zavujalo-baš zahladilo, vreme kada je debeli minus, duva severac i pada suv sitan sneg koji se kao iglice zabada u lice; postoji vrlo interesantan izraz: Sveti Luka kad zavuka- vremenska odrednica kada može naglo da nastupi pravo zimsko vreme. Situacija kada se ode na svečare po lepom vremenu, a u povratku kući dođeš po pravom kijametu
• zaukćati, zaukati-uhvatiti zalet, zaleteti se
• zauška – vrsta nezgodno plasiranog šamara po ušima, od čega po sata zuji u ušima i slabo se čuje šta drugi divane
• zacelo – baš istina, u potpunosti, baš tako je. Izraz veoma interesantan i šteta je što nepostoji i „zapola“ ili „začetvrt“ !?.
• zaceniti – 1. jako, dugo i neprekidno smejanje ili plakanje koje ne može da se zaustavi, nekad, i po sat vremena. Nije zdravo ni u jednom slučaju ! ; 2. preceniti cenu robe ili usluge prilikom pogađanja
• zbitije – događaj
• zbičiti – sabiti, saterati u nešto tesno, kao u onoj mangupskoj krilatici: „Odi čiči da ti čiča zbiči” !
• zgodno ! – 1. uzvik-„može,odgovara mi !“; 2. dobro, solidno
• zdipiti – ukrasti na brzinu, maznuti u prolazu
• zdudan – tvrd, nabijen, pretrpan
• zabijačka – svinjokolj, poreklo reči je od slovačkog (zabijati -ubiti) i u većem delu Srema naziv se lepo odomaćio. U Bačkoj i severnom Banatu naziva se disnotor,disnator poreklo od mađarskog (disno – svinja). Bez obzira na naziv, svima lepo toga dana, dobro se jede, još bolje pije, lepo međusobno sarađujemo i u svemu razumemo. Ajd` živeli, i srećan pos`o domaćine ! Dogodine k`o i svake godine !
• zekiti – 1. gledati onako neprimetno ispod oka; 2. kibicovati ali više iz prikrajka; 3. zafrkavati, zezati ali bojažljivo da se jedva primeti
• zeman – doba (turski), vreme
• zembir, zembilj – pletena , poveća i široka torba za pijacu i veći pazar
• zent – strah, cvikanje, ustručavanje, primetiti; zentara – kukavica
• zetonja – zet, ćerkin ili sestrin muž od milja
• ziben – sedam (nemački), često ga Sremci upotrebljavaju pri brojanju, a pogotovo pri kartanju u igri sedmice
• zidati na kant – postavljati ciglju sečimice, kaže se : „Kad ne ležiš ni poleđuške ni potrbuške nego sečimice, po strani, na kant“!
• zijati – 1. ukočeno i nametljivo gledanje ; 2. biti preglasan u razgovoru ; 3. u pevanju više se čuje dranje nego pesma
• ziher – sigurno (nemački) ; ziheraš-oprezan čovek, onaj koji ne rizikuje
• zihernadla – zakačaljka, spajalica dva dela iste odeće kada otpadne dugme ili se rašije
• zicer – nameštaljka, zaseda, klopka; doći nekome na zicer-osetiti osvetu
• zjakati – 1. preterano noću skitati i nespavati; 2. gledati čas levo-čas desno zjaka-osoba bez mira i stava
• zlojeb, zlujeb – neko ko je uvek spreman na svađu, nadrkan tip
• zokne – kratke čarape, sokne
• zorli – težak, teretan, mučan; zor-sila,nasilje
• zort – strah, zortati-bojati; izraz: dati zort-uterati strah; uzvik: „A, zortuješ?”-bojiš se ?; imati zort-plašiti se nečega
• zubača – agresivna trava, korov, korovčina, guši stabljiku kukuruza; izreka za političare koji prave štetu kažu: „Ovi su gori od najgore zubače !“
• zuvati – jako šutnuti loptu, može se i „duvati“ što je malo nekontrolisano šutiranje
• zuza, zuska – ženska osoba slovačke nacionalnosti, 1. u tradicionalnoj narodnoj slovačkoj nošnji ; 2. osoba pedantna, poštena , čista i zarađuje spremajući kuće i stanove u gradu
• zujati – ići, šetati bez cilja, obigravati; 1. ići od stola do stola u kafani; 2. čvrsto spavati
• zul, zulov, zuluf – zalizak kose ili duža brada kraj ušiju
• zurla – svirala, turski duvački instrument sličan klarinetu ali malo veći sa jakim i prodornim zvukom; zurlati-glasno svirati, više dosadno i napadno
I

• iberciger – lak prolećni kaput
• ibrik – posuda od bakra, obično se u njemu kuvala kafa ili čaj
• ibrišim – svileni konac
• i bist – i bi (kako reče)
• ide nizbrdo – stiže nevolja, kao konstatacija: 1. razboljevati se, gubiti zdravlje; 2. propadanje domaćinstva; 3. opšte propadanje društva
• izanđalo, izrojtano – dotrajalo odelo, al` još služi; izanđati – dotrajati kao: mašina, stvari, prijateljstvo, ljubav, zdravlje, . . .
• izveč(ć)ao, izveč`(ć)`o – izlapio, zaboravan
• izba-kretanje, seoba; izraz: izbi to iz glave-zaboravi to, mani se toga; ne izbija-zaseo, ne mrda, ne izlazi; p ase kaže:„Od kako se Joca propio, danima već ne izbija iz birtije !”
• izvolevati – 1. razmaženo svakodnevno izmišljati želje; 2. nalaziti u svakom radu ili osobi neku primedbu ili neslaganje
• izgledan – prijatne spoljašnosti, zgodna osoba
• izgustirati – ne simpatisati više, nemati više interesovanja
• izdihanije – nastupanje smrti
• izdrkan – neprijatan i nepopustljiv čovek u razgovoru
• izkekečiti se, iskeketiti se – iskriviti se, imati išijas, ili ukočiti se (ali) na pogrešno mesto (?) što je za muški svet vrlo neprijatno
• izlemati – istući, izudarati; 1. ubedljivo pobediti u igri; 2. u vreme Vojne Granice kažnjenik je morao da legne preko specijalne klupe, po imenu „lemeš“ , a drugi vojnik da mu pošteno udara korbačem kaznu, i tako je nastao izraz izlemati
• iljada – hiljada, ilada (grčki), tisuća (panslovenski), i uobičajeni narodski nazivi: sto banki , som, somić (mangupski) i iljadarka (vašarski). Novčanica uvek bila velika i cenjena od strane mušterije i prodavca osim devedesetih godina XX veka kada ustvari ništa nije vredelo. Prilikom kupovine na veliko, kupac bez mnogo pogađanja, predočava nameru da će pazariti za celu iljadu, i zato očekuje popust. Primer sa pijace: 1. ako je kilo krompira 2o din. , u iljadu ide 60 kg. (?) , 2. ako je kilo sira 150 din. , u iljadu ide 8 kg. (?) . Kupac upita: „Jel` tako ?“. Prodavac ako je saglasan, malo razmisli i kratko odgovori: „Ajd` može !“ , il`: “Ne može !“. Postoji jedan interesantan izraz, kada vidiš zamišljenog i zabrinutog čoveka, i onda ga priupitaš: „I šta kažeš, kolko ide u iljadu !?“ . Često se dobije odgovor: „Mani me moji muka !“ Ustvari to je situacija kada se ima: malo para, a mnogo želja.
• izmeto se – promenio se , nije isti , postao lošiji, liči ili podseća(ne po dobru)na nekog od roditelja ili bliskih rođaka; izmetnuti se –a). podsećati na rođaka; pa se kaže: „Vidi onog malog, kako se samo izmeto na kartaroša ujaka, taj, po ceo nosi špil u džepu i samo ih meša !“,b).promeniti se na lošije, a evo više primera : 1. kada se čovek oda piću ili kriminalu ; 2. kada seme daje loše prinose ; 3. kada priplodna životinja daje loše potomke ; 4. kada se vojnik odmetne u hajduke ; 5. može i vreme kada u sred zime cveta voće , a u leto od hladnoće se loži vatra; izmećar-čovek odpadnik od društva ili porodice
• izfurdekati – istući nekoga
• ima kade – polako,ležerno, opušteno; kaže se: „Onaj Pera neće to brzo uraditi, on uvek ima kade !“
• inaćica, inoča – 1. suparnica; 2. priležnica; poligamija ili mnogoženstvo se nekada upražnjavano zbog nemanja dece, i tada je dovođena druga mlađa žena u kuću, ali u saglasnost prve, a kako bi se obezbedio muški naslednik. Evo i bećaraca na tu temu: a) -Meni kažu da ja nemam dike, dika jedan a inoča sedam ! b) -Inaćica popreko me gleda , `oće jadna da pukne od jada !
• indžinir, indžilir – inženjer, fakultetski obrazovan čovek
• iroš – na mađarskom znači snažan ili slavan, a mi ga koristimo kao izraz za glavni ili kabadahija, kaže se: “Vidi onog Paju ima sto godina, a živi iroški, k`o ovi mladi !“
• iskapljivati – ispijati čaše i flaše do poslednje kapi pića, i kada se to primeti, često se čuje šala: „Kako si poč`o, ajd` još i oliži !“
• iskati – traži, tražiti; pa se kaže: „Ko nije isk`o , nije ni dobi`o !“. Odnosi se na sve životne situacije, a vi razmislite dal` je tako ?!. Pogotovo momci !?
• iskezečiti se – zagledati se, izbuljiti se, neprirodno stajati
• isprcan – prevaren, nasamaren, 1. prc – zezalica, šala; 2. isprcati-pravariti, obljubiti, primer: „Nađi mi `di`god seljaka koga nije neki nakupac ljucki isprc`o i zakin`o mu i na meri i na ceni!?“. E, moj braća, taki slučaj nećeš naći u Sremu, a ni u našoj državi !
• ići na posedak – ići u goste na duže vreme, u drugo selo, kod rođaka za vreme ferija, svečara, kak`i veći svetaca ili vašara
• ići (n)uz očin – terati inat, kontru, kao na primeru: „Svi rade ovako, samo Gliša navek ide nu`z očin !“, ustvari reći najednostavnije: „Pišati uz vetar !“
• ići u očin – neodređeno mesto (mada se zna koje), ali nije lepo kad te neko tamo pošalje, jer i ti njega takođe možeš ! ? I tako počinje svađa .
• ič – ništa, nimalo; ič ne mari – nimalo nevodi računa
• icati – štucati; Čovek kad štuca, kaže : “Iče mi se “ ! Ondak ga neko iznenada poplaši da prestane, al` posle bude ljutnje i svađe .
J

• jabana – okolna sela, obično se kaže: „Moje selo je najlepše, a ova jabana je sačuvaj bože !“
• jabuke u šlafroku – kolač od izrendane ili na kolutove isečene jabuke, umočene u testo kao za palačinke, pa sve isprženo na ulju
• javašluk – neodgovornost (turski), oduvek bilo naše uobičajeno društveno ponašanje bez obzira kakvo je društveno – političko uređenje u Srbiji. Reč koja vekovima postoji i nemenja značenje, kao i naša čudna narav
• jajara – osoba sklona prevarama, bez morala, samo traži način kako bi došla do koristi, pa se za nju kaže: „Jednom jajara, uvek jajara !“
• jalovac – drvo ili voćka koja ne rađa, nema ploda, kao u pesmi: „Peva peto na dudu jalovcu dopala se devojka udovcu !“ ; jalov pos`o – raditi bez koristi; jalova priča – pričati bez dogovora; jalovina – loša zemlja
• jamačno – sigurno
• jarunac – polu odrastao divlji zec
• jasle – 1. naprava okačena na zid u štali iz koje jedu seno krave i konji, 2. može i dobra državna služba, u kojoj se malo radi i dobro živi, pa se kaže: „Taj špiclov živi k`o car na državnim jaslima !“
• jedared – jednom, ima i dvared – dvaput, ima i trired – triput ( što je sasvim dovoljno, pa makar šta bilo ? ! ? ) . Bećarac kaže : „Ja sam luče vid`la juče, juče dvared, danas nijedared !“
• jedek – debeo konopac kudeljni, za vezivanje stoke, obaranje drveta, vezivanje „voza“
• jediti – nervirati, nekome ili sebi brigu stvarati, sekirati
• jej – jedi; kad neko mrljavi i priča za stalom kaže se : „Ćuti i jej , o`ma !“
• jeja, jejka – žensko odraslo dete, spremno za udaju
• Jezuš – Isus, ili kada se legne sa raširenim rukama i napravi otisak u snegu
• jektika, jeftika – tuberkuloza, jeftičav(a)(o) – bolestan od tuberkuloze, neuhranjena osoba, sitna i bleda osoba kao da je bolestna; udarila jeftika-požutelo lišće, suši se, vlada bolest
• jelole- seoska Slava u selu Sibač za Lazarevu subotu, narodni običaj kada se na šoru kuva kukuruz u oraniji, a na vatri kokaju kokanci, a uveče kad` se smrkne opravi igranka i zapeva uz citru, `armoniku il` tamburu sve do ponoći.
• jel, jel` – ima više značenja: 1. jeli – „Jel`, čedo majkino u kolko sati ideš u školu ?“ ; 2. pazi se – „ Jel ti, mali čiji si ti kad si tako brezobrazan ?“ ; 3. kako da ne – „Ti, ćeš da me učiš kako se pravi bela oblatna, jel !“
• jendek – kanal za oticanje vode iz šora, i mesto gde ožderani prenoće
• jerbo – zato, jer; upotrebljava se u starim divanima i pričama
• jesenče – jagnje namenjeno za slavu na Sv.Nikolu, kao „žrtva“ po paganskim običajima, koji padaju baš u dane božićnog posta ! ? Bože oprosti !
• jok – ne
• jošt, jošte – još; izraz kao molba: „Jošte molim !” – ljubazno traženje pića, hrane ili robe, u kući, prodavnici ili kafani
• junost – mladost (ruski), junoški – mladalački
• jutro – mera za površinu zemlje, 8 bostana, 1600 kv. fati ili 57,55 ari, ili kao ljudska norma koju jedan čovek može da poore, pokosi ili obere zadana
• jutroske – kao današnje jutro, a ima i „sinoćke“ kao jučerašnje veče
K

• kabast – velik, krupan, glomazan
• kabošan – vispren, điritan, živahan; kaboš-momačka ludorija, zabava, tobož sportska disciplina; situacija kada društvo popije malo više špricera, pritrpi se što duže od vršenja male nužde, pa se onda (samo muški) za opkladu takmiče na šoru koji će se dalje popišati, pa onda ponovo za astal.
• kavurma, ka`urma – pravi se od svinjskih crevaca i želudaca, mišljenje o ovom jelu su jako podeljena !
• kadar – sposoban, mogućan; izraz: „Nisam kadar“ – nisam sposoban, ne mogu ja to; partijski kadar – istaknuti članovi političke partije
• kadašnji – bivši, nekadašnji
• kadgod – neodređena i neobična vremenska odrednica, ali sigurno veoma davno, čak i preko sto godina. Čita i piše se zajedno i tek tada ima pun smisao, kao u sledećem divanu: „E, moj braća, kadgod su naši dedovi bili vojni graničari i skoro dva veka branili Evropu od Turaka, a da im ovi nisu kaz`li i spomenuli, ni fala, il` bar molim lepo, nikad za ljudskog veka !“
• kadija – sudija u Tursko doba, ostala izreka za bezakonje u državi: „Kadija te tuži, kadija ti sudi !“
• kazana – javna pecara, mesto u selu gde se pekla rakija, a komina u buradima dovozila sa kolima i „vato dugačak“ red, čak do pol` šora.Tamo je bilo svega i svakojakog cirkusa, jer su svi bili pijani od čestog “isprobavanja i ocenjivanja“ čija je bolja rakija – mučenica. Nazdravljalo se na više načina: 1. stojeći, ali samo na početku, jedna k`o nijedna, dve k`o jedna i tri puta Bog pomaže, 2. sedeći po imenu svih 12. Apostola, a bilo je i 3. ležeći u ime svih 40. Mučenika, dok žena ne dođe, a onda fajront, pa levo-desno i „Marš kući !?“. U današnje vreme kazan ili „vesela mašina“ ide na točkovima od kuće do kuće, na brzinu ispeče rakiju, bez pesme, šale i divana i onda bež` dalje u drugu avliju.
• kaja, kajla, kajl, kaj – cement
• kajasi – uzde, za konje i muževe. Kaže se: „Ona mu je rospija stavila kajase i nema ga nigde, da londra po bircuzima i šoru !“
• kalanđov – kožni ukras na svinjskom biču
• kalauz – ključ; 1. specijalni univerzalni ključ, za sve brave ; 2. pokazivač puta
• kaleja – blesav, lud (romski), ili aljkav, šljampav
• kalem -1. drveni valjak za namotavanje konca, pravila se od njega igračka „čigra“ ; 2.komad plemenite voćke spreman za kalemljenje; izraz: nakalemiti – a) oplemenjivanje mlade voćke; b) priključiti se, pridružiti se
• kaldrma – stari turski naziv za uređen drum-put, pažljivo popločan oblim kamenjem, veoma postojan, kojeg danas izravnavaju ili presvlače asfaltom, ali već posle par sezona on se pohaba, i opet se pojavi stara dobra i neuništiva turska kaldrama
• kalnuti, kalirati, kalati – izgubiti na težini ili vrednosti između dva merenja ili računanja, smanjiti se. Kod „veštih“ trgovaca uvek njima ta razlika „kalne“ u džep
• kalpiti – kuditi, grditi nekoga ko nije dobar
• kalfa – pomoćnik u dućanu, onaj ko uči zanat kod majstora, asistent, novajlija
• kaljuga – mesto gde se svinje leti rashlađuju u blatu, lokvi; kaže se : „Pusti svinje nek` se kaljaju !“
• kaža – kažiprst na ruci
• kak`i – kakvi; kaki – 1. kada dete vrši veliku nuždu; 2.. pričati gluposti. Izraz : 1. „ne kaki“ ! – znači: daj, nepričaj svašta! ; 2. „makar kak`i“ – nevažni, nikakvi; kak`a – kakva; kak`o – kako; kaka – dečije govance, govance
• kamara – gomila slame s`denuta, posle vršidbe, na gomilu veličine kuće. U njoj zimu provode koze ili ovce, u manjoj rupi živi kera, u još manjoj rupi oće tvor ili lasica, ali buva ima ipak najviše, a ponekad nađe se i zaboravljeni fraklić rakije od dede ili ćaleta od lane.
• kamašne – poseban štofani deo, dodatak iznad cipela, koji štiti od prašine i prljanja cipela, čarapa i donjeg dela nogavica pantalona
• kamdžija, kandžija – bič sa drvenim štapom oko metra, i kožnim ili pletenim završetkom za teranje konja, stoke a mogu se i deca „švićnuti“ ako su bezobrazna , kamdžijasta šojka – devojka, zgodna, poželjna, voli muško društvo; kamdžijast pogled – oštar pogled, od tog pogleda se presečeš i poplašiš
• kanave – flaša za služenje vinom, jer iz nje brzo ističe vino i nema klokotanja
• kanate, kanat – 1. drvene lotre od dasaka na špediteru-gumenim seljačkim kolima; 2. zaštitno krilo na vratima, a može i prozoru (kao šaloni ali neprozini i nepokretni)
• kanda – valjda, izgleda, čini se, biće da je
• kaniti se – nameravati, odlučiti se. Kada je neko zaseo i prešao svaku meru, kaže se: „Nikako da se (na)kane da pođe već jedared“ !, ili ako neko odlaže početak posla, kaže se: „Kad ćeš se kaniti već jednom da počneš sa tim poslom !?“
• kantar – gvozdena vaga sa jednim tasom, obično služi za merenje voća i povrća na pijaci, može i ljudi ali ne onih preko „metera“ (100 kg.)
• kapelnik – 1. šef i najstariji član tamburaškog orkestra; 2. najstarija živa osoba u selu ili u generaciji; 3.osoba koja pomaže svešteniku oko crkvenih poslova
• kapidžik – mala vrata sa šora, ulaz u dvorište samo za ljude, mogu i manja kolica
• kapric – ćud, narav; kapriciro se-zainatio se
• karakondžula – 1. strašilo, rugoba, vampir; 2. ružna žena i još preterano našminkana i neukusno obučena, da se sve zajedno čovek poplaši
• karakuš – zapaljenje skočnog zgloba zadnjih nogu kod konja
• karner – porub na suknji ili bluzi, čipkani dodatak
• karuce – konjska mala i laka kola na četiri šinska točka, zovu ga od milošte ciganski fijaker
• kasti, kazati – reći; kaz`o – rekao; kaz`li – rekli
• kač ! – uzvik kada se teraju patke
• kačara – podrum sa buradima za vino i rakiju. Deda kad ode tamo često se zakašlje i zagrcne ? !
• kačica – drvena kanta sa poklopcem za sir, može i limena za čuvanje masti
• kvara – bolest vinove loze
• kvartir – stan, sklonište, konak, vojni logor
• kvit – gotovo, kada su dugovanja izmirena, kaže se: „E, sad` smo kvit !“
• kveker – udarac, nizak udarac; lupiti kveker – podvaliti, naneti štetu; kveknuti – umreti; nastradati, biti uhapšen
• kvečanje – odvajanje grožđa od peteljke, kljuk – kvečovano grožđe
• kvircati – ovlaš sastavljati koncem delove tkanine pre štepanja isto što i fircati i profircati
• keka – tetka, kekica – tetka od milja
• kekeljav, kekeljavo – 1. bolešljiv čovek, sklon poboljevanju, neotporan; 2. bolešljiva životinja
• kelneraj – deo kafane iza šanka gde je poređano piće i čaše, i tu nesme gost da zalazi, i zato ga u šali zovu „kafanski oltar“. Tu je često bila sakrivena budža za „smirivanje i ubeđivanje“ pijanih nasilnika
• kenkav, kenjkav – kilav, nikakav
• kerebečiti se – smejati se, više kreveljiti se, praviti grimase, dizati glavu k`o konj, pa se kaže: „Šta se tu kerebečiš k`o konj !“
• kerefeke – 1. izmotacija, šala u kojoj se svi smeju; 2. krivine
• keriti se – demonstracija superiornog položaja ožderane osobe u bircuzu, kojoj su tamburaši ošacovali deb`o šlajpik, jer ih neprestano čašćava i kiti novcima. Nastavak bećarenja je „keriti se unatraške“, to je kad ista osoba sa istim tamburašima krene kući, a ide sve unatraške, tj. unazad, a pesma se ori šorom i po` sela se razbudi
• kesa – 1. platneni ili kožni džačić, preteča novčanika, koji se zatvarao potezanjem kanapa, nosio se zavezan za pojas i u njemu su se čuvali metalni novčići; 2. mošnice kod muškaraca i mužjaka kod životinja; Izrazi: 1. zaboleme kesa, baš me boli kesa-baš me briga, ne interesuje me ali spada u nepristojne izraze; 2. kume izgoreti kesa-poziv kumu na svadbi da baci malo para narodu posle čina venčanja; seci kesa-lopov, prevarant
• ketuša – svadbarska ludorija, smešan skeč – prestava, u sitne sate kada mladići izvode večernje šale, kako bi i oni zaradili neki dinar u svatovima.
• kečiti, kečati – 1. hvatati loptu i još nešto; 2. okoristiti se kad si u vlasti, pa se kaže: „Pera je „lepo“ ukečio kredit za poljoprivredne mašine , kad` su bili njegovi na vlasti, a sad se pravi nevešt !“
• kibicfenster, kibic pendžer – stakleni deo prozora izbačen oko pola metra na šor u kome stoje muškatle, odatle se najbolje osmatra šta se novo dešava na šoru i izgleda oćel` lola već jedared naići
• kijamet – vremenska nepogoda, propast sveta, napad štetočina
• kirajdžija – podstanar; kirija-zakup stana ili prostora
• kirijaš, kiridžija– osoba koja za novac prevozi robu zaprežnim kolima
• kifeli – razlaz, beži, briši, tutanj; na primer: “Ajd` kifeli derani, sad` će mi momci da igramo malo fusbala, a vi malo da gledite !“
• kicoš – onaj ko voli da se doteruje, lepo i moderno oblači, naparfemiše se, izbrija, začešlja kosu na „talase“ i na noge obuje „izviksane šimi“ cipele . Danas je malo tak`i momaka
• kiselica – loše vino
• kitice – šufnudle, duguljasto testo kuva se na vodi, pa se proprži na prezli. Odnedavno je stigla i Italijanska pica(?) i sad imamo komplet „sexy“ jelovnik
• klaker, klaher, kabeza – vrsta slatkog gaziranog osvežavajućeg pića hlađenog na velikim komadima leda na vašarima, majstor koji pravi zove se „sodadžija“
• klamfa – služi za obavezno spajanje građe na kući, iskovano u obliko velikog ćiriličnog slova „P“ dužine oko 35 cm., od debelog okruglog gvožđa
• klepetuša – 1. plehano veće zvono za plašenje čvoraka u vinogradu i vrana kad niče kukuruz; 2. čaktar sličan klepetuši, manji i kači se stoci oko vrata da se zna gde je u polju kako nebi štetu napravila; postoji izraz: „Ne zatvara klepetušu“ – priča bez prestanka; situacija ako, dete teško progovara onda ga seoske babe – gatare „poje vodom“ iz klepetuše i ako „preteraju dozu“ , to dete kad poraste postaće „najmanje advokat ?!“ Tako se divanilo u Sremu ali advokati su ipak uglavnom bili crnogorci jer njihove klepetuše su sigurno kvalitetnije ili možda veće. Ko to zna !?
• klečka – cepanica ili grana od skoro 30 cm., vezuje se keru na lanac oko vrata, blizu nogu, da kad vitla kokoške spopliće ga. Kad čovek ide u „štetu“, a žena to čuje na bezdanu, onda mu ona oštro kaže: „ Slušaj, ti švalerčino, vezaću ja tebi klečku oko vrata, pa onda idi šorom kod one tvoje „radodajke“ , nek` te sav svet vidi takvog`!“
• kliberiti – glupavo se smešiti, više podsmevati, ceriti se
• klindžav, klindžo, klindžonja – čovek slabe snage i još nespretan
• klompe – specijalne „cipele“ za veliku hladnoću i sneg, izrađene od lakog drveta lipe,vrbe ili topole, u unutrašnjost se nabija slama; teško se u njima hodalo jer su bile „pet“ brojeva veće
• klofer – praher, naprava od pletenog pruća, noviji od upletene žice za trešenje tepiha, kada dete skrivi, a klofer je pri ruci, onda se kaže: „E, sad ću te iz izklofati, za sve one tvoje uncutarije “ !
• kljoknuti – pasti, onemoćati od starosti, gladi, žeđi, bolesti ili rana
• kode, kode ! – uzvik za blago teranje svinja u svinjac; uše, uše ! – uzvik za grubo teranje svinja kad osete hranu i uz ciku, ludački navale na valog sa pominjama
• ko god-kao, ali zajedno napisano kogod-neko, bilo ko
• kode-rode ! – uzvik bodrenja i skretanja pažnje, vrsta smislene besmislice, kada se dete oblači i pri tom plače i negoduje, a pogotovo kad glava zapne i teško prolazi kroz tesan džemper ili majicu
• kojuda – kojim putem
• kožu – duga bunda do zemlje, od ovčije kože sa dugim rukavima za duge i jake zime
• kožuh, kožušak – prsluk od ovčije kože
• kolevče – deo zaprežnih kola za koje se vezuju štrange
• kolečke – dva metalna točka na čiju se građu oslanja prednji deo pluga. Desni točak je veći jer gazi po brazdi, i određuje dubinu oranja i lakšeg okretanje na (u) vratinama ili kraju njive. Deca su se često igrala sa kolečkom „oranja“, i oni koji su glumili „konje“, dobijali su i batine kandžijom od „kočijaša“
• kolmovati- uvijati kosu, poznata hladna trajna kao frizerski hit sredinom prošlog veka
• kolomast, kolomaz – tovatna mast, za podmazivanje osovina seoski kola i pokretni delova kola, uvek stoji ispod sica
• komadeška – veliki komad, velika tabla, veće parče: 1. poljoprivredne zemlje – njive; 2. hleba, pečenja, šunke ili torte, pa se kaže: „Brat ga njegov alavi, taj pojede utoliko onoliku komadešku slanine, od koje bi tri čoveka bila fest sita celi dan !“
• komasacija – agradna mera, ukrupljavanje zemljišnih poseda razmenom, a radi poboljšavanja poljoprivredne proizvodnje. Vrši se periodično kada se zato ukaže potreba. Često je bilo nezadovoljnih i oštećenih pa su sudovi imali pune ruke posla, a svađa i rasperava na pretek.
• komencija – dogovorena nedeljna potreba u hrani i piću za pudara vinograda ili čuvara bostana; preteča današnjeg „toplog obroka“. Na primer: rakije 2 litre, pola slanine, 2 pileta, 4 litre vina, 2 leba od 3 kile i 10 deka duvana. Baš lepo !
• komlov – prirodni hlebni kvasac od hmelja, mekinja, kukuruznog ili pšeničnog brašna, suši se na suncu ili zimi na peći i služi za pravljenje novog domaćeg hleba. komlo – hmelj (mađarski)
• komlovati, kolmovati – uvijati kosu, poznata „hladna trajna“ kao frizerski hit sredinom prošlog veka
• komora – podrum, skladište lubenica i dinja u leto
• konak – u Tursko vreme vezirska rezidencija i zgrada državnog nadleštva, danas znači: prenoćište, hotel ili hostel za noćenje putnika
• kontraš-1. osoba koja u svim situacijama ima drugačije mišljenje i stav, uvek nešto prigovara, negoduje i zato strašno nervira okolinu; 2.veoma važan član tamburaškog orkestra koji svira kontru, čuveni šimanovački kontraš, bio je Ilija Jovanović. Udariti kontru, dati kontru-1. na sastanku govoriti mimo dnevnog reda; 2. naglo zaustaviti bicikli okretanjem pedale u nazad; 3. oponirati u raspravi, kao u svađi: svekrve i snaje, zaove i snaje, dve jetrve itd.
• koncom – krajem, na kraju: leta, dana, noći, događaja, …
• kopnja – vreme okopavanja useva, kada armija kopača preplave njive i motikama od ranog jutra do prvog sumraka okopavaju kukuruz, suncokret, … Danas prskalice i hemija ubijaju korov, a motika se više ne proizvodi u fabrikama .
• korpa – veliki pleteni sud od šiblja sa dve drške za prenos: kukuruza, krompira, paradajza; izraz: dobiti korpu – odbijanje poziva na ples i osramotiti udvarača , i zato su devojke dobijale šljagu i napuštale igranku pre vremena
• kotobanja – skladište za kukuruz u klipu, dužina se meri „fatovima“, pravi gazda ima kotobanju „od bar“ od 8 fati (oko 15,5 m), po obliku rade se na duž, a može i na lakat. U Šumadiji sa naziva koš.
• kočina – svinjac, zatvorena i pokrivena prostorija za svinje
• kočoperan – drčan, ratoboran, važan; može i kurčevit ali se ne izgovara pred starijima i decom
• košar, košara – pletena duguljasta korpa od pruća, bez dna za ručno hvatanje riba po barama i plićacima
• krajcara – austrijski novac od dve pare dinara
• krajcovati – očešati udarcem, malko zakačiti; 1. lopta kad padne „nuz crtu“ ; 2. kad zidar čekićem obija sitne komade ciglje; krajcovi-sitniš, odpaci ili usko isečeni krajevi raznih kolača (oblatne) ili oni što se spremaju u tepsiji, a deca odma dobiju da ih pojedu
• krajsnjejši – vrlo lep, najlepši
• kredenac – univerzalni kuhinjski orman sa zastakljenim policama, vratima i ladicama
• kresivo – komad gvožđa, okrulo – elipsastog oblika, sa kojim se udara (kreše), po specijalnom kamenu (kremenu), da bi se izazvala varnica i potpalila vatra. Opasna dečija sigračka od koje je izgorelo mnogo seoski slama i guvna. kresnuti-polni čin, ali kao mangupski izraz-sleng
• krilatica – avion, deda Steva ga je zvao roda, a deda Pera dobrovonjac sa Soluna e`roplan. Krajem II Svetskog rata, 1944. godine bio aktivan „sovjetski“ ( danas bi se zvao ruski ), privremeni vojni aerodrom kod Krnješevaca, i na ispomoć su išli naši omladinci, pa su avion nazivali samoljot (po ruski), ali najviše su se svi bojali aviona nemačke štuke , zbog strašne sirene prilikom poniranja aviona
• krmeljiv – neumiven, neuredan, aljkav; krmelj – 1. otvrdla sluz u oku posle spavanja; 2. čovek ljigav i nevažan
• kropmpir u čakširama – krompir pečen u ljuski, u rerni ili u seljačkoj peći. Služi se sa sa čvarcima ili slaninom, a žeđ gasi špricerima
• krpiloncija – nije zvaničan zanat, ali majstor nekada važan za domaćinstvo jer je vešto zapušavao rupe na plekanim sudovima, sa nitnama i komadićima lima, i na neko vreme ih osposobljavao za kuvanje hrane. Poslednji šimanovački krpiloncija bio je legendarni Sreta Jurišić-Papčina
• krstina – u krst sadeveni snopovi žita na njivi, kaže se: „Kolko krsta tolko žita !“
• krtani – narodni običaj u svatovima, kada posebno starije muško društvo, obično koji su pomagali u pripremi, u isto vreme kada su svatovi, njih desetak sede u ćošku za posebnim astalom, i „izvode svoje svatove“ sa kobajagi „mladom“, “mladoženjom“, ponekad i „svojom“ muzikom i uveseljavaju sve prisutne. Postoje razlike u običaju ali svi narodi Srema nekada su imali krtane u svatovima.
• kruna – novčanica u Austro-Ugarskoj od 1892.-1918. , sadrži 100 filira
• krdžan, krdža – prost duvan, jak duvan za pušenje, od koga se pušač prvo zakašlje kad povuče, a nepušačima krenu suze i spontalne psovke. Moj pradeda Radivoj kad nestane krdže pušio je usitnjen suvi list duda, umotan u novine “Politiku“, a to je bilo ravno požaru od količine dima i smrada. Umro je iznenada u osamdesetšestoj, a šta bi bilo da nije svakodnevno pušio krdžu i pio dudinjaru!?
• kubura – 1. briga, sekiracija; 2. nekad bilo oružje pre 200 godina, preteča pištolja; kuburiti-mučiti se sa problemima, natezati kućni budžet od „prvog do prvog“, imati stalne zdravstvene probleme (kostobolja, pretisak, katar itd.)
• kuvarica – 1. žena, domaćica koja se stara o kvalitetu i količini hrane za ukućane; 2. glavna kuvarica – isto to, samo kada su u pitanju: svadbe, daće, mobe ili ispraćaji jer tada je prisutno i preko sto ljudi i onda ona ima pomoćnice – „reduše“ ; 3. ukrasna, vezena prostirka, iznad šporeta, od platna sa prigodnim tekstom i slikom, kao: „Kuvarice manje zbori da ti ručak ne zagori“, i slično
• kuditi – kritikovati, osporavati; u Sremu ćale(otac) svakodnevno, već poslovično, kudi sina, i obično na kraju zaključi: „E, nesrećo jedna, nikad od tebe čovek neće biti !“. Dobro je što očevi greše, jer po nji`ovom svet bi odavno propao. Preterano kuđenje je omalovažavanje i zato ga treba izbegavati.
• kulaš – konj mrke boje, mrkov
• kulak – bogati seljak( naziv sovjetskog porekla), domaćin, ali „najveći protivnik“ socijalizma koji je okrivljen za sve promašaje i neuspehe komunističke revolucije; kulački sin, kulačka ćerka-podrugljiv i pogrdan naziv za decu bogatog seljaka; kulačka kuća-pogrdan naziv za kuću u kojoj živi bogati seljak
• kulen – suhomesnati proizvod, debela kobasica od mešanog mesa sa dosta ljute mlevene paprike koju najbolje spremaju vojvođanski Slovaci
• kulov – momak pomalo mangup, ali više glupak, primitivac ; kulovski izraditi – prevariti prostački
• kuluk – u Tursko doba porez u radnoj snazi, u doba Austrijskog carstva zvao se rabota, a u vreme komunizma dobrovoljna radna akcija
• kumpanija, kompanija – 1. društvo ; 2. graničarska vojna formacija od oko 250 vojnika, obično trajno stacionirana po selima, na raskršćima u izgrađenim kasarnama duž reke Save i Dunava
• kumst – veština, umeće, mudrost, tajna
• kupa – gomila snopova kukuruzovine složena u guvnu ili na njivi u obliku kupe
• kuraž – hrabrost (francuski), okuražio se – ohrabrio se
• kurisati – simpatisati, udvarati; kurišeš – simpatišeš, zagledaš
• kuriti – pušiti (ruski), zakuriti – zapaliti cigaretu. Posebno bio u upotrebi mangupski izraz: „Daj mi špičku da zakurim !?“ . Da razjasnim „špička“ na ruskom je šibica i nije ono našta većina misli ! ?
• kurmaher – ljubavnik visokog stila, švalerčina
• kurtala – spas, kurtalisati se – spasti se, imati ostojanje
• kurcobrija-mladić, u dobi oko 15 godina koga zapravo trese pubertet
• kuršmit – štrojač stoke
• kusav – životinja bez repa; kusav ker – pas bez repa, pogrdan naziv; kusavo – nedovršeno, skraćeno, jadno; kusavo znanje – traljavo naučeno
• kusur – novac u trgovanju; razlika između cene robe i date novčanice; kusurati-uopšte izmirivati međusobne dugove, finansije dovesti u red; raskusurati-rasčistiti dugove, ponekad to neide u miru nego nastanu svađe pa i sukobi.
• kucov – štene od psa; kuca, kuče – pas od milja
• kušak – 1. gvozdena šarka, na kapidžiku ili kapiji; 2. drvena poprečna daska koja povezuje vertikalne daske od vrata

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *