Stare srpske reci i znacenje 7

Ћ

  • ћабласт – блескаст

  • ћаге – 1. хартија, папир; 2. званична документа, судско решење

  • ћакнут, ћушнут – блесав, ударен

  • ћафлаисан – није како треба, па се каже: „Тај ћафлаисани к`о да је ударен мокром чарапом !

  • ћемане – врста виолине

  • ћепенак – дводелна вратанца од дућана, када се расклопе на њима може да се седи или излаже роба

  • ћапити, ћапати – украсти, узети без питања; ћаписати, ћорисати – узимати, красти

  • ћа-ћу – обављати неважан и празан разговор

  • ћерес(а)ло – назив за све врсте справа у домаћинству који својим изгледом и исправношћу нису на неком нивоу, али како тако, уз опрез, служе намени. Пример бицикли коме: спада ланац, клима точак, поцепан је сиц итд., зове се једноставно „ћерес(а)ло“, а може се звати и тандркало, клопарало, шклопоција итд.

  • ћеф, ћеиф, ћејф –добра воља, добро расположење; па се каже: “Дош`о ми је ћејф да се и ја женим !

  • ћибав – местимично без перја, када се живина у пролеће митари

  • ћоле – кобојаги грдња, благ, неодређен и безазлен укор, више узречица и изговара се уз осмех при сусрету старијих особа са мањом децом. Ево неколико примера и особа које су то радо изговарале: 1. уја Бућа-Ћоле ти дечије !; 2. деда Лала-Ћоле ти мало алси пораст`о од лане; 3. баба Цица-Патаћоле ти балавозар се пишки у гаће!; 4. деда Злата-Ћоле ти твојеајд` `оћемо да јашимо мог Вихора!

  • ћорисати – красти; ћоркати – крадуцкати; ћорка – затвор

  • ћорити – 1. упорно гледати, кибицовати; 2. лепо спавати; заћорити се – заљубити се погледом у неку девојку; наћорио – наспавао

  • ћосав – голобрад, безбрк

  • ћошак – угао, кут, скровито место; 1. Пепин ћошак – угао раскрсница Дечког шора и Крњешевачког шора у Шимановцима, добио име по фамилији Атанацковић–Пепин; 2. ићи у ћошак – блага ученичка казна; 3. ћошкарити – свакодневно зјакати и зевати лево – десно на раскршћу или ћошку шора; 4. ћошкара – онај што стоји често на ћошку, тамо вата зјале, краде богу данежицка новце за пиће и цуцка пиво по цели дан. Страшно !

  • ћудљив коњ – коњ који на моменте неће да вуче, забушава

  • ћулити – прислушкивати, ћулити уши – уздизати или закретати ушне шкољке да би боље чуо, наћулити се – бити на опрезу да би боље чуо

  • ћула – чобански штап са округлим лоптастим горњим крајем, ћулање – свињарска игра штаповима слична америчком безболу

  • ћурак – 1. мужјак ћурке; 2. мушки капут, постављен и опшивен крзном, кожун, гуњ; постоји интересантан израз: Окрено ћурак наопако – променио став и мишљење

  • ћурчија – стари занат, мајстор за кожне производе, на пример: шубара, кожушак, дуцин итд.

  • ћускија – 1. тешка гвоздена полуга, алатка универзалне намене: за вађење ексера, разбијање тврдог терена, прављења рупа у земљи, и сл.; 2. замајана, глупава особа; Има израз : глуп ко ћускија“ – луд , баш блесав

  • ћушкати се – гурати се; ћушка – мало слабији шамар, као опомена; ћушити – 1. мало ударити руком по темену или са стране, више као „креснути“ ; 2. ударити лопту ногом више „офрље

У

  • убрицити – правити се важан, али се предходно дотерати, лепо обући, избријати, намирисати „колонском” и подигнуте главе ићи шором

  • углед – упознавање родитеља младенаца, који организује проводаџија као први корак пред сватове. Тада се утврђују сви детаљи заједничког живота, висина мираза, као и награда проводаџији за обављен посао

  • уговети –смирити се од умора, паузирати; уговевати– удовољити, повлађивати, испуњавати жеље некома

  • угурсуски – обешењачки, угурсуз – особа склона ситнијим махинацијама

  • удунцовати – ушушкати, утоплити

  • узверати – успењати, попети се на високо дрво; узвер`о-успењо, па се каже: „Ономад сам вид`о нашег Савицу, дерана шогор Пере, како се за тили час узвер`о на врј ораја, док смо се сви ми крстили !“

  • узвриштало – покварено јело, прокисло па све „шапуће“

  • узенгија(е) – метални обручи висе поред седла који служе јахачу да спретније узјаше

  • узица – везиво, које увек треба имати у џепу, служи за повезивање снопа кукурузовине, бале сламе или сена , привремено може придржати гаће или нешто другог док се не нађе право решење. Узица није канап !

  • у један пар – у том моменту

  • ујер`о, ухер`о, ухерено – укриво, када нешто неправилно стоји: накривљено дрво, кућа, котобања, а може и стање у друштву или устројство државе

  • укебати – ухватити, упецати, наватати

  • укопација – окупација, заузимање, долазак стране војске или непозваних особа у село, кућу или неки јавни скуп

  • укопчати – разумети, схватити

  • уланер – војник, војник по основу мобилизације у доба Аустро-Угарске државе

  • улар – део опреме у штали који се ставља коњу на главу, затим везује кроз алку на зиду, а то се ради да неби шетао и правио штету

  • улопан – испрскан водом и блатом док се хода по лапавици, ако се особа јако улопа каже се: „Па ди си иш`о кад` си се до гуше улоп`о !“. Када се чакчире добро осуше онда се чокањем блато и прљавштина лако истрљају

  • уловити зеца – остати трудна, бећарац каже: „Цура мала уловила зеца, пустиће га деветог месеца !

  • умацкарити се, умацурати се – умазати се приликом дужег плакања од суза и бала (слина) које се рукама размажу по целом лицу, као један мали размаженко који је често изводио такав „перфоманс“ на раскршћу

  • умељати се – умазати се: 1. руке у коломаст; 2. неопрезно стати у блато или измет, па понети део на ципелама на приредбу док неко не осети смрад

  • унпар – непар, супротно од пар; игра погађања: унпар-пар – тј. пар-непар

  • унтерцигер – дуге мушке гаће, није баш за швалере, већ за породичне људе

  • унтерхалтунгунтерхалтовати се – забава, забавити се

  • унцут – спадало, шаљивџија или промишљена особа, унцутарија – шала, спрдња

  • уњањити се – потпуно се смирити, може од умора или ако се направи нека глупост па те буде срамота; уњкав – болешљив

  • у очин – сремско-банатска као и славонска блага псовка, слабијег интезитета, скоро као узречица и примењује се у много ситуација, без велике љутње и увреде, али само када се употребљава у трећем лицу или упућује неком непознатом лицу; па се каже: „Ма нек` иде све у очин сит сам више којекакви` лажија и обећања !”

  • упарити се – 1. удружити се, сложити се; 2. бити заједно, љубависати; 3. презнојити се у претоплој одећи

  • упишуља, упишуша – мало женско дете од миља, може и попишуља

  • упрезати – стављати на коње запрежну опрему

  • урда, вурда – сир од сурутке

  • успијати – фолирати, глумити префињеност; успијуша-женска особа која лоше глуми финоћу и на лицу прави смешне гримасе

  • усукан – мршав,стањен; усукати се – омршавити, видно пропасти

  • ускопиштити(се) – узјогунити се, бити тврдоглав

  • ускочити – удати се без венчања и обичаја, или „одбећи“ код момка, онда се пар дана пркоси по шору, јер децу старији подговарају да вичу око куће и за снајом: „Одбегла, одбегла !Ако је девојка имала још једног момка, онда се њему ноћу проспе перје испред куће, па га сутрадан његово друштво мало зеза, уз следеће речи: „Ко је то јуче нама отперј`о ?!”. Касније се све заборави, али та иста снаја понекад критикује сличне поступке и држи моралне придике, док је неко не подсети.

  • успалити се – правити се важан; успаљенко, успала – уображена особа

  • утерати – има више значења: 1увести: кола, бицикл или ауто у авлију; 2. претити – утерати страх у кости; 3. опсовати  Ма, утерам ти мами твојој !“ ; 4. одбрусити – „Утерај, кобили будало !“ ; 5. зезнути, намагарчити – утерати прц; 6. опаметити – утерати у главу ; 7. обљубири али без емоција – утерати „оно девојци

  • утећи – побећи, утек`о у толико – побећи у последњем моменту

  • утом – одједном, моментално; у том часу-изненада, у моменту, у трену

  • утрефитипотрефити – погодити некога или нешто, са нечим

  • утроњати – поплашити, умирити, ућутати

  • утрнути – 1. стати (од страха), преплашити, одузети ; 2. угасити свећу или лампу дувањем; претрн`о-јако се поплашио; претрнути-осетити велики страх

  • ућудити – утврдоглавити се, умирити се; 1. када се коњ укопа у једном месту и немрда неко време; 2. када старији ђак ништа не зна па ћути и не мрда поред табле док га наставник не отера на место, уз грдњу: „Марш на место коњу један, ништа ниси учио !

  • уфркештити – 1. упропастити, јако лоше урадити неки посао, тешко исправити штету; 2. избечити се, нешто од великог изненађења

  • уфрцкати, уфрћкати – 1. ситно увити косу; 2. удесити се, али више са подсмехом, па се каже: „ Ал`, си се уфрцкала, ко за вашар !

  • ухватити штуру – бежати, побећи, обично кад се бежи из туђег винограда или воћа, или ухватити маглу, или слични изрази: 1. ухватити тутањ, 2. ухватити штрафту3. ухватити маглу, 4. ухватити дим

  • уџерица – мала кућа, скоро као колиба

  • учкур – канап за везивање гаћа, ако младожења изјутра окасни, каже се: „Легла му жена на учкур ! , а мисли се на „оне“ јутарње ствари

  • ушити – 1. победити, надјачати; 2. ручно пришивати иглом и концем подерану гардеробу; ушити у картама – убедљиво победити на картању

  • ушмикати се – упувати се, усмрдити се, пустити фују

  • ушмурати –добро се ознојити да све лије зној; ушмуран-1. када се дете у игри, јако озноји; 2. када се тешко ради или трчи па се онда јако озноји;

  • уштогљен – напет, неопуштен, укрућен

  • ушур, ујам – начин плаћања у роби, плаћање у натури за учињену услугу

  • ушчупати – извадити, изчупати нешто на силу

Ф

  • фајронт – 1. време када се кафана затвара, гости измирују рачуне, полазе кући, музика свира последњу песму: „Марш на дрину , и газда гаси лампе у кафани; 2. фајронт ! , може и као наредба: Разлаз ! , кад неко претера у пијанству или безобразлуцима, почне гужвањац и на крају бане и милиција

  • факат – поред тога

  • фалим те Боже фалим Боже име твоје ! – узвик захвалност или молба Богу да се нешто добро деси за кућу или некој драгој особи; 1. Када се из рата врати муж-жени, син-мајци или брат-сестри каже се: „Фалим Боже име твоје, само кад си се жив кући вратио !“; 2. Када син дуго момкује и ноћу често скита, мати забринуто каже: „Фалим те Боже, само да се ти сине већ једаред ожениш, па могу на миру умрети !“

  • фалинка – мана, телесни недостатак

  • фалити –1. недостајати; 2. хвалити – са акцентом на „а“

  • фалта – набор на хаљини или сукњи, било некад јако модерно

  • фамилија – родбина са татине стране, од фамилија – презиме (на руском), а рођак са истим презименом је „фамилијаш , и уколико сте парњаци онда се међусобно можете ословљавати са „фајта . Због дељења прадедовине или дедовине, често се односи покваре и наследници нису у добрим односима. Ево како се то у бећарцу каже: „Ију, ију, јебеш фамилију, само гледу да ме зајебеду !

  • фасовати – 1. надерати, надрљати, извући дебљи крај; 2. претња батинама, изазивати проблеме

  • фат – мера за дужину од око два метра, тачније 1,91 цм., 6 шуви или 72 цола

  • фатиран, ватиран – 1. постављенатопла и пријатна гардероба; 2. особа пуна пара; нафатирати – обогатити се, бити пун пара

  • фаћкати – 1.обрлатити; 2. мувати, варати; 3. често мењати љубавне партнере; фаћкалица – девојка за све друго, само не за кућу и породицу

  • федер кола – луксузна запрежна кола, имају обавезно федерсиц – мекано седиште са опругама, за дужа путовања

  • фелафајта – врста, род, сорта, раса; па се каже: „Она је од добре феле !, или „Они су од чудне фајте !

  • фелер – незгода, пех, мана; фелеричан – са грешком, неисправност на стварима, а може и као мана на особама или животињама

  • фендераш – државни порезник; фендовање – пленидба по одлуци суда

  • фењер – ноћна ручна преносна лампа на гас-петролеј, служи за осветљавање авлије, штале, шупе или пута када се ноћу окачи на кола. Први фарови-светла на утомобилима су били једна врста фењера, као и улична расвета која се увече палила, а у зору гасила. фењераш-1. последњи,задњи; 2.последњи на табели у неком спортском такмичењу; 3. заостао или закаснео у некој радњи

  • фермати  уважавати, признавати, поштовати; не фермати – супротно, и то је одувек уобичајена дрштвена појава у односима: снаја-свекрва, деца-родитељ, ученик-учитељ, жена-муж, газда-радник, држава-народ и зато се каже: „Данас не ферма нико никог, ни за ич, и зато нема нигде никаквог решпекта !?“ ферманверман – султанов указ (турски), наредба, царска заповест, писана владарска уредба

  • фертиг – 1. крај, тачка; 2. Команда која се љутито (оштро) изговара и значи да више „нећу реч да чујем“ и нема поговора

  • ферштер – шумар

  • фест – јако, снажно

  • филипус – чачкалица за зубе

  • филфедер – пенкало, налив перо

  • финфери – оглашивачи, најављивачи сватова, када прође позивар, он тачно зна ко долази у сватове, дан-два пре сватова код њих кући долазе „финфери“ , повеће друштво од момака и девојака са музиком, а за узврат буду даривани од домаћина – окићени „кошуљама“ и „материјалима цица“. Уз веселе финфере иду и остала сеоска деца која увећавају целу параду

  • фиранга – 1. завеса за прозор; 2. може и као мрежа (?) за `ватање рибе али онда се добију батине које се памте док си жив

  • фирцатипрофирцати – 1.лагано ручно пришити делове одеће да само „држи“, док шнајдер не уради „прву пробу“ и ухвати меру; 2. мангупски израз за полни однос

  • фирцигер – екцем, црвенило на кожи новорођенчета

  • фића, фићко, фикус – аутомобил заставе 750, обично први аутомобил сваког Југословена. Ево и њега у бећарцу: „Синоћ драги утер`о ми свога, у авлију фићу црвенога !

  • фићок – чокањ, „унуче“, мала флашица од 1 и 1.5 дц, изгледа исто као и велика, само вешто умањена, згодна за понети и приликом употребе дискретна

  • фишек – специфична, ручно направљена џака, у облику купе, коју сам трговац вешто направи од папира али и често од старих новина

  • фишкал – адвокат, овако су дедови на шору диванили: „ Кода некога у`вате фишкали, боље да о`ма купи штрањку, па муке прекрати и спасе себе ђаволскије мука од судова и њи`ови лажија !?

  • флисовати – цуркати, пишкати, помало пропуштати течност: вино, ракију или воду. Може на чепу или саставу дасака бурета, кофе или олука

  • флекице – просто тесто од воде, брашна и јаја, ставља се кидањем, мањих комада, руком директно у чорбу и за десетак минута је готово

  • форинта – новац у Аустро – Угарској, сребрни новац од две круне

  • фортати – варати, замлаћивати, лагати или „Заводити за Голеш планину“ , а бећарац каже: „Жао ми је сеоског момка, кад га форта варошка девојка !“, или иста тема као у песми Мирослава Илића: „Волео сам девојку из града“

  • фрајлафрајлице – госпођица, госпођице, неудата(е) млађа женска особа

  • фрај – бесплатно, џабе, данас се каже за „Џ“; фрајштина – следовање дрва из државне шуме које се није плаћало, у време цара Фрање Јосипа добијало се 8 метери, за време краља Александра 4 метера, а сада нема ништа, и зато је ова реч потпуно заборављена и непозната

  • фраклић – мала „симпатична“ флашица, од 1 дц., из које се пије ракијица и може се лепо опити а да ни сам незнаш како

  • френт – иностранство, печалба, скитња; френтер – печалбар, скитница

  • фришак – свеж, нов, хладан; 1. фришак хлеб – свеж хлеб; 2. фришак ваздух – свеж ваздух; 3. фришак ветрић – хладан ветрић; 4. фришка роба – нова роба

  • фркет – начин ручног штрикања са иглама, а постоји и „клот“

  • фрљнути, фрљати – бацити, неопрезно додати; фрљока – необичан пут лопте после шута

  • фрњокалица – нос, носурда, рња

  • фронцла – реса, конац што виси

  • фртаљ – четвртина нечега, ситуација у куповини: „Молим, фртаљ киле ексера !“, или тачно време: „Сада је фртаљ до подне !“ ; фртаљица-четвртина цигле

  • фруштук – доручак, када гости одлазе важило је правилоПрво фруштук ондак на пут !

  • фрцпољци – мрве, ситни комадићи, опиљци

  • фукара, вукара – сиромашак, бедник, јадник

  • фул, вул, бришим – вишебојни квалитетан свилени конац за вез

  • фуљити – победити у дечијој игри фуље или тапке, клише, пар-непар

  • фуритивурити – бацити

  • фуртомфурт – 1. брзо, на брзину, трком: „Да си оставио фузбал и фуртом на ручак !“; 2. или значење, стално: „Кад` год те погледам ти си фурт најбрезобразнији на шору !

  • фусекле – мушке чарапе, искључиво памучне

  • фушерај – 1. лоша израда, неквалитет; 2. илегалан рад у фирми за сопствену корист; фушерант, фушер мајстор – лош мајстор, аљкав мајстор

Х

  • хајим  бринем, пазим; не хајим – баш ме брига, мани ме

  • халалити  опростити, поклонити, каже се: „Браћин, банка је пропала, од новаца нема ништа, можеш штедњу халалити и што пре заборави на њу !?

  • хандракандрак – ђаво, „Који ти је андрак !“ – смири се !, који ти је ђаво!

  • ханџар – кратак мач који се носио за појасом

  • харач – порез (турски), (Ако је био десетак нисмо их требали отерати!?.)

  • хасна – корист

  • хатат – коњ

  • хекнадла – специјална игла са куком за хеклање; хеклање, `еклање-креативан и цењен ручни рад са иглом хекнадлом; хеклерај, `еклерај-скуп украсних предмета: миљеа, стољњака, подметача, итд., који су некада били обавезна декорација по креденцима, орманима и столовима

  • хиртелем – брзо

  • херајн – слободно, напред

  • херихтер – мајстор који кроји кожу, па даје шустеру да направи ципеле

  • хоклахоклица – ниска дрвена столица, без наслона, погодна за мужу крава, ложење ватре поред пећи или казана, седења на шору, итд.

  • холба – стара мера за течност, четврт литре

  • хунцутунцут – обешењак, унцутарија – безобразлук, несташлук

  • хусар – аустријска врста лаке и окретне коњице, опремљена углавном сабљама, правили грдне муке турској војсци

Ц

  • ца(ј)гер – казаљка, показивач времена (немачки)

  • цајг – врста цењене памучне тканине; цајган – који је од цајга; цајган чакшире – панталоне од цајга

  • цајка  1. опште име за пожељну девојку, данас се каже sexy“ ; 2. дуга безобразна и лајава песма, типа бећарца, која се пева после поноћи када нема више срамоте јер су сви пијани и луди. За свако име постоји „бургија“, као на пример за заову: „Заова сам поштена, п…а ми је гвоздена, `иљаду ће добити, ко` је може пробити !“, наставак одма следи: „Станте, станте сватови да утерам заови, моју к..у мекану у ту њену плекану !“ , па онда следи: „Баш је чудан овај свет, даш му једном он опет !“. После сата лудиње мала пауза, па музика опет пабар до зоре, и ко преживи причаће !

  • цака  измишљотина, мајсторија, поента, потез, трик; цакум-пакум – без грешке; уцаклити – 1. угланцати; 2. удесити; 3. када се очи од пића замуте и зацакле; 4. када се упиљи погледом у лепу девојку и једно време уопште нетрепће

  • цакати – радити, ударати, покретати; Ево неколико израза: 1. цака лопту-шутира лопту; 2.цакати фузбал-играти фудбал; 3.нацакати шпорет-добро наложити ватру; 4. цакни га мало-може вербално зезати или слабије ударити неког, или ударити коња кад хоћеш да крене брже у кас

  • цафла – нека врста чаја, има наркотично дејство, јер кувана маковина када се даје малој деци боље спавају због болова у стомаку !?

  • цвајер – 1. плуг са два раоника, вуку га два добра коња; 2. врста брашна друге класе, црно брашно

  • цванцик – стари аустријски новац вреди 80 пара динарски, или 20 крајцара

  • цветко – коњ са белом шаро на челу у облику цвета

  • цвибок – војнички тврди двопек

  • цвикати – 1. пресећи, одсећи; 2. плашити; уцвикати – уплашити; цвикатор, цвикаџија – плашљивац; цвикцангле – клешта за сечење жице

  • цвикери – наочаре, цвикераш – поспрдан назив за оног ко носи наочаре

  • цвоњак – 1. ситна пара за коју нема шта вредно да се пазари; 2. ништа, шипак, нема(м) ни цвоњка – банкротирати, потпуно осиромашити

  • цегерсегер – плетена или платнена врећа за радњу или пијацу

  • цеј, цех – 1. занатлијско удружење, еснаф; 2. може и рачун у кафани

  • цела века – цео живот, дуго, људски живот; каже се: „Тај, је цела века био и остао загула !

  • цепача – плава домаћа шљива, која се лако цепа – полови и одлична је за слатко јело кнедле са шљивама

  • цесар, ћесар – цар, обично аустријски, владар уопште

  • цецнути – пропасти, промашити у мраку степеницу

  • цивраст – дигнут, украсан, китњаст; 1. код планинских кућа кров је стрм и за њега се каже да је цивраст; 2. циврити  вући, носити терет, тешко радити; 3цивра  украс од срме, у облику лале, на мушким сукненим панталонама, по којима су, вероватно, Срби из Баната добили има Лале; 4. цивраста свиња када има подигнуте уши, а не кломпаве па ништа не види кад иде

  • циганчићи, цигани – 1. роми, деца ромске националности; 2. врста суснежице, чује се шуштање и слабије добовање поготово на лименим крововима

  • циганчица – 1. млађа ромкиња; 2. врста окретог народног плеса, са два и више парова

  • цигаршпикцигаршпић – муштикла; цигаретла, цигар – цигарета

  • цигован-наборан, набран

  • цигура – врста беле кафе

  • цикне – киси, може вино или јело кад почне да се квари-кисели; цикнуло-прокисло, ускисло јело

  • цимер – собни постанар, од „зимер”- соба (на немачком)

  • цимерман – дрводељац, мајстор за дрвену грађу стамбених и осталих објеката

  • цин – калај

  • ципелцуг – ићи пешке, кад немаш пара за цуг (воз), онда идеш ципелцугом (пешке)

  • циркле(а) – 1. шестар, алатка за цртање кругова; 2. некад обавезан ђачки прибор у техничким школама

  • цирка – 1. отприлике, приближно; Ситуација са шора, колико отприлике треба времена од Прхова до Шимановаца на бициклу, а каже се овако по нашки: „Од Пр`ва до Шимнов`ца стиже се за цирка фртаљ сата бациклом !?“ ; 2цирка – назив за целокупно алкохолно пиће, уциркати се – напити се; циркатор – пијандура

  • циц – тањи памучни материјал коришћен за шивење летње гардеробе сукњи, кошуља, блуза, богато и разнобојно офарбан, а има га и у бећарцу: „Носим, лоло, сукњицу од цица, да ти мислиш да сам јединица !

  • цица – 1. крзнена јагњећа крагна на капуту; 2. згодна и привлачна девојка

  • цицвара – просто домаће јело од брашна и масти, добро је ако се има сира па се помеша

  • цича зима-веома хладно време, обично око Божића када се сви окупимо око фуруне и покушавамо да се огрејемо

  • цифрасто – китњасто; цифрати се – лицкати се, дотеривати се

  • цмоља – слабић, килоња

  • цокна, цокла, локна – горњи или надземни део темеља куће који се некада бојио тамном бојом

  • цол – мера за дужину 2,51 цм., или по нашки „палац , а педаљ има шест палаца ; цолшток – дрвени расклопив метар, мајстора цимермана, са поделом од цола

  • црвендаћ – 1. симпатична птица; 2. стара новчаница у СФРЈ од 100 динара, јарко црвене боје

  • цркавати – 1.спавати кад сви људи раде; ево ситуације око поднева: Улази кум пера у авлију и пита куму Ружу- Јел`, кумо, ди ми је кумашин, треба ми нешто ?. кума бесно одговара-Ено га, ождеро се па цркава у кућерку на отоману, а ти као незнаш шта сте ноћас радили!; 2. пуцати од смеха, гласно смејање

  • цуг – 1. путнички воз, ајзибан; 2. проток ваздуха – промаја „кроз пећ и оџак“ ; 3. везано за пијандуре: „Спреми доста вина јер он има добар цуг !“; 4. везано за возачки испит: „Положио сам шоферај, тек из петог цуга ?!?

  • цугер – све заједно: постава, конац, дугмићи или нараменице који се купују обашка од материјала (штофа) када се шије ново одело или капут, и добро је нагласити у погодби са шнајдером чија је то обавеза.

  • цукерпиксла – кутија за шећер

  • цурикати – ићи или возити у назад; ситуација у реду: „ Еј, браћа цурикни кола, ниси ти на реду за млин !“ ; цурик ! – узвик, команда коњу да крене у назад

  • цуфлатицуцлати – 1. сисати из флаше преко цуцле; 2. када неко цео дан пије и „неодваја уста“ од флаше ракије

  • цуцати – дуго и подмукло, завитлавати се и спрдати се са неком особом

Ч

  • чагаљ – замрзнута, неравна површина земљаних путева опасна за кретање људи и стоке. Каже се: „Данас, не излази са коњима, из авлије, јак је чагаљ да не покрљаду ноге, к`о лане браћа Јовини !

  • чабар  1. мања дрвена посуда (око 10 – 20 кг.)слична бурету али отворена са горње стране у којој се чувао сир; 2. неуспех, брука, неприлика; бити у чабру – имати проблеме; прднути у чабар – пропасти потпуно, умрети; чабрица – мали чабар (од 5 – 10 кг.), мања брука, мања неприлика

  • чаканац, чакањац – чекић, двострано закошен, за откивање косе, српа, мотике и осталих пољопривредних алатки

  • чакараст  човек који има различите боје очију, као и домаће животиње.

  • чакља – дугачка дрвена мотка на којој је са једне стране учвршћена гвоздена кука са којом су се дрмали врхови и отресали плодови дудова, шљива и ринглова и скидали суве гране. Плодови у буре за ракију, а гранчице у сноп па у јесен за ложење ракијског казана

  • чакшире, чакчире – дугачке панталоне, некад се шиле од штрукса, цајга и сомота

  • чалма – завој повезан око главе, асоцијација на традиционалну турску капу

  • чантрати – зановетати, приговарати, стално замерати и критиковати, а неватати се посла

  • чапрц–диван – безвезни разговор, кратак разговор; па се каже: „Идем код комшинице Мице на кафу и чапрц-диван !

  • чарапци-важне зимске додатне чарапе

  • чардак – летњиковац, чардаклија – лоза пуштена на високу жицу или дрвену конструкцију, изнад улаза или места где се седи, да прави пријатну ладовину лети кад сунце упече.

  • чарлама – 1. завитлавање, задиркивање, шегачење; 2. брза ромска игра

  • чаруга – 1. силеџија, напасник; 2. надимак чувено хајдука из горњег Срема

  • чаршаф – стољњак

  • часловац – црквена књига из које се поји и чита

  • чатливање – претеча малтерисања, више као „лепљење“ мешавине жутог блата и плеве и некада су се ти мајстори називали „лепари“

  • чатлов и помоћница – специјална дрвена конструкција која се поставља на кола да се повећа површина приликом возидбе летине са њива у село

  • чатрља – мала и неугледна кућица

  • чачкав, чачкало – нервозан; чачкати – 1. нервирати, провоцирати; 2. вршити абортус на примитиван начин

  • чашити – пити, пијанчити; Има грдња: „Чаша вас ваша бећарска !

  • чварити сланину  1. режањ младе или старе сланине, може и кобасица, натакнути на дугачак штап и пећи на отвореној ватри у пољу или шуми док непочне да „цврчи“ ;2. када се сланина остави на летњем сунцу онда се расчвари и почне маст да цури

  • чвегер – ударити зглобом савијеног прста некога по глави, јако звони и боли

  • чезе – парадна, свечана запрега на два точка

  • чекиње – 1. свињске длаке; 2. уопште оштре длаке

  • чекмеже, чекмеџе, чикмеже – 1. сандук за новац, накит или вредне ствари, шкриња; 2. фијока на орману или креденцу који се закључава

  • челе – пчеле

  • чело главе – изнад-наспрам главе, чело ногу – 1. изнад ногу; 2. начин спавања више особа у кревету, обично деце, када су јастуци са обе стране кревета

  • чељаде – 1. човек, млађа мушка особа; 2. ако је угледан човек или добар домаћин онда се каже: „честито чељаде“, „честит човек“ или „чељаде на месту“

  • ченгеле – справа слична чакљи, само што гвоздени део имао две или три велике „удице“ са којима се „пецало“ откачено ведро кад упадне у бунар

  • черга – покретни ромски логор; чергари – роми без куће, стално у покрету, а има и кућевни – роми што живе у својим кућама у селу

  • черег – неконтролисано откинут повећи комад од печеног прасета или јагњета, а то чине необзирне и алаве особе

  • через (руски) – 1. поред, уз; 2. због, зато

  • черпић – претеча цигле, ручно сачињен, у калупима од мешавине жутог блата и плеве. Куће направљене од черпића зову се „черпићаре“ и њима нетребају лети клима уређаји, већ ћебе за покривање да се „не озебе“ дању у сну

  • чесница – посни колач који се спрема око Божића од кора, меда, ораја, сувог грожђа и у њега се „сакрије“ вредан метални новац, сребрњак, који припадне ономе ко га пронађе, а то буде обично радован – положајник или унуче

  • четни ћата – старији војник који пише дневну заповест , мува се по канцеларијама официра и гребе се за ванредно одсуство. Војник који ради у четном магацину зове се магацински пацов

  • чечати – дуго и упорно чекати

  • чешагија – алатка за чишћење, односно чешање коња и крава кад се врате из поља

  • чивињак – ручна проста бургија, одређеног промера, за бушење рупа у дрвету

  • чивутчивук – 1. јевреј, обично трговац; 2. Синоним за тврдицу, цицију

  • чик, чиклић – опушак од цигарете

  • чикати – 1. бости роговима или главом; 2. задиркивати, нервирати

  • чикмежечекмеже – фиока у столу за држање прибора за јело

  • чиков – врста барске рибе, дугачка, слична јегуљи

  • чикош – 1. пастир који чува коње на испаши; 2. постоји и презиме Чикош у Батајници

  • чилаш – бели коњ, може да има и сиве пеге

  • чили (о) (а) – окретни, спретни; изчилити – одједном се створити

  • чирак – 1. дечак који учествује у богослужењу; 2. свећњак; 3. велики држач за свеће

  • чирке паприкаш – пилећи паприкаш

  • читлук – веће имање, нарочита врста спахилука

  • чкаљ – бодљикав коров, са лепим и медоносним цветовима, веома лековит, расте по лединама и дивљини. Све се ређе виђа у природи због загађености

  • чкиљити, чкиљнути – напрезати се при гледању, гледати из опреза, виркати кроз фирангу; чкиљатичкиљи слабо светлети, лоше видети; чкиљавчкиља – слабовид човек

  • чловити, учловити – дубити на глави, усправљати; коњи се члове – када коњи стану на задње ноге

  • чмичак – израслина у оку (кобајаги од намигивања); чмичкав – особа досадна коју све интересује, па се каже: „Досадан је к`о чмичак !

  • чобања-1. дрвена посуда, за воду за пиће, лети се носила на њиву јер дуже време заджава свежину воде; 2. специјална дрвена посуда, саставни део опреме казана за печење ракије, у којој се повремено контролише јачина и укус нове ракије

  • човек, чо`ек обично односи се на мушкарца средњих година, али када удата жена прича о свом мужу, она каже: „Мој човек, отишао је отоич у шуму по дрва !”

  • чокањчокањечокањица – средина, патрљак који остане наког круњења клипа кукуруза, иначе одличан огрев који на ма угреје собу за пет минута

  • чорда – стока која иде на пашу сваког дана па се увече враћа, чордар-чувар стада које иде у чорду, слично као чобан

  • чоха – врста квалитетног сук(х)на или штофа

  • чохано – вампир (цигански), ђаво

  • чукнут, ћукнут – блесав, шашав, ударен; чукати – ударати, куцкати; чука – срце, као људски орган, имати чуку – бити храбар

  • чукулада – чоколада, некада је у њој какао био главни састојак, била је тамне боје, доста тврђа од данашње и продавала се на штангле, које су се ломиле и делиле деци недељом после ручка да се осладе

Џ

  • џаба – бадава, џабалебарити – ленствовати, ништа не радити

  • џада – 1. пут, цеста; 2. команда за истеривање непозваних „гостију“: Ајде, џада или ће да ради буџа !“ , или : „Да сам о`ма вид`о, сви џада !

  • џака, џакла, џаклица – папирна кеса, у више величина за ситну робу у дућану претеча данашњих одвратних најлон кеса што лете по шору

  • џакати  галамити, свађати се, потказивати

  • џамбас – 1. коњски трговац, човек који зна око коња; 2. неустрашив и храбар човек

  • џамити – димити, пушити, дуванити; заџамити-много и претерано пушити, и напунити пуну просторију димом

  • џарати – 1. чачкати, безобразно провоцирати; 2. распаљивати ватру џарањем

  • џафтара – жена свађалица, незгодне нарави, све редом оговара

  • џеџати – дуго стајати на једном месту, безциљно стајање

  • џибра – 1. отпадни продукт при печењу ракије; 2. карактеристичан мирис често пијаних особа поготово сутрадан, изјутра, и за њих се каже: „ Ала смрди на џибру, мора да је синоћ добро кречио !“

  • џивџан – домаћи врабац

  • џигља – висока и мршава особа; џигљати – расти, увећати; изџигњ`о – израстао, па се каже: „Види ти, кумовог дерана што је изџигљ`о овог пролећа једва сам га позн`о !

  • џилитати се – ритати се, бацакати се, може то радити и човек и стока

  • џиџа – ситница; немати ни џиџе – бити без пара

  • џомба – корен од курузовине заједно са земљом, земљана избочина на путу, комад тврде земље са којом се деца гађају кад се посвађају. Кад се џомба распадне и кола је прегазе више пута претвори се лети у фину прашину

  • џоњање – 1. свакодневно стајати на једном месту на корзоу; 2. спавање до подне, ленчарење

  • џорав(а) – мршава особа оба пола, а може и домаћа животиња

  • џулов – исто као џуџа, али више варошки израз за приглупог мангупа што замишља да је нешто

  • џумле, ђумле– заједно, ђутуре, каже се у трговини на вашару: „Може за сто динара, ал` дај све то џумле !“

  • џумрук – царина, државни прелаз

  • џуџа – 1. погрдан назив за човека из Србије, или из Турске, јер је граница скоро два века била на Сави; 2. простак, некултуран човек

Ш

  • шабер-1. алатка, тространа турпија за фино стругање метала; 2. велики нос

  • шајка – Дунавска верзија лаких ратни бродица у доба борбре против Турака, примала је до 40 војника, шајкаша, имали су и мање топове у наоружању и правили су Турцима грдне проблеме у својим брзим нападима. Опевана у песми: „Саградићу шајку од сувога кедра , као и у овом бећарцу: „Шором шајкеа Дунавом чезе, тешко оном ко се за ме веже !?. (Мало ћакнуто ал`тако је у бећарцу записано)

  • шајцати  1. кибицовати, ложити, шетати; 2. полно општити, мангупски израз

  • шајн – папирна новчаница

  • шалабајзер – ветропир, неозбиљан, несигуран за озбиљан посао, незрео

  • шалов – стари назив за срп

  • шалтер – 1. омањи отвор у ходнику зида општинске зграде кроз који се дивани са службеником; 2. струјни прекидач на зиду собе; изрази: шалтовање –промена, пребацивање, престројавање; прешалтовати се – преокренути се; ушалтовати се – прикључити се, умувати се; У политици има највише шалтовања и ономад сам чуо на раскршћу: „ Миленце, знаш онај, наш из шорића, свеца му његовог политиканског, опет се прешалтовао у другу партију и зато њему свака власт одговара и никад му ништа не фали !“

  • шамлица шамла – врло ниска хоклица, са две широке ноге, без наслона и са прорезом на седишту да се лакше преноси, а користи се исто као и хоклица

  • шанжирати, штековати  уштедети или сакрити нешто за црне дане

  • шантав, шанта – 1. човек који вуче једну ногу, ћопав; 2. лоше оцене у школи се зову „шантаве.

  • шапа, шапица – врста старих колача

  • шапурине – види чокањ, исто

  • шарагешарагље – предња и задња страница запрежних дрвених кола, могу по потреби да се скину али онда прети опасност од испадања

  • шаранта – гвоздена ограда ћуприје

  • шарати – 1. ићи путем лево – десно, без циља; 2. ижврљати кредом или плајвазом нешто; 3. имати скривене љубавне авантуре; шарати погледом – да се што више види ( снимати – данашњи израз )

  • шацовати – пажљиво гледати, оцењивати оком, меркати, бирати очима

  • шашољити – додиривати и миловати врховима прстију, врло пажљиво и нежно да сви уживају

  • швајзнути – ударити, млатнути са нечим; schwanz-мушки полни орган на немачком, па ето правог објашњења значења речи швајзнути

  • швандрав – крастав; швандра – краста

  • швапски сирсремачки сир – само оцеђен млад сир, растресит; употреба је вишеструка: 1. маже се на хлеб; 2. прави се „слатка гибаница“ ; 3. праве се и кифлице са сиром; 4. са лебом, сланином и патлиџаном је изврсно летње јело , итд.

  • швестер, швеца, швестерка – сестра (немачки), сестра од миља

  • швиндлер – варалица, преварант

  • швићка  врло танак прут, савитљива права гранчица дужине до једног метра, служи за кажњавање мале непослушне деце; швићкати  ударати, по голој кожи, више је као болно „пецкање“ , јер остају црвени трагови као линије ..

  • швигар – врх бича или камџије, тј. део који пуца, направљен од коже; швигарица – млада девојка, шипарица; швигарац – момчић од 12 – 14 г.

  • шворц-без новца, декинтиран, шворциран

  • швотати – исмејавати

  • шегрт – 1. млађи ученик на занату; 2. млађи момак без љубавног искуства који има старију искусну женску особу за партнера, може и практикант

  • шела – сто (ромски)

  • шенлук – весеље, славље уз пуцање пушака; шенлучење – бучна прослава

  • шенут – луд, блесав; сличан израз скренут

  • шепут – чвор са машном, који се лако дреши

  • шербет, шербе – врста слатког напитка, као чај, од упрженог шећера,пријатног мириса, лек за упалу грла

  • шестак – буре од шест акова, а још веће зове се ардов

  • шеша – старија сестра од миља

  • шиба  дебљи прут, као прст, дужине до метра са којим се кажњава, тј. туче, непослушно веће дете. Често је имао име „Мирко“ (!), и стајао је на видном месту у соби. Када дете скриви, каже му се мирно: Ајд`, лепо донеси Мирка ! , и тада настаје „превентивно“ плакање, запомагање и обећавање о „општој доброти“.

  • шибе – узвик за терање керова, или може: „Ошићи !“, са јако дуго прво „о“ и дуго оба „и“. Када се пијан човек јако безобразно понаша понекад му се упути израз Ајд`, шибе !“, у смислу да што пре напусти друштво јер може бити „бијен“Није лепо ни са једне стране, ал` тако је бирцузу.

  • шивецкашиваткашитка – игла, кроз њено окце се протме конац и са њом шију подеране ствари. Данас кад отпадне дугме оде се код кинеза и купи нова јакна !?

  • шијак – 1. простак; 2. леворук човек; 3. погрдно за досељенике у 18. и 19. веку из Војне крајине-Лике, Баније и Кордуна; шијачки шор – шор у коме претежно живе Срби досељеници из Хрватске Војне крајине, или како се тада говорило Рватске, а када се деца међусобно посвађају пркосили су им: „рвати, рвати , али данас тога више, на срећу, нема

  • шиљегшиљеже – млад ован, млада овца до једне године старости

  • шиљити – 1. терати инат; 2. зафркавати; 3. зарезати дрвену оловку да пише; шиљокуран – млад и дрчан момак, помало безобразан

  • шимизет – ниски дуги ормарић са огледалом као тоалетни сто за даме

  • шиндра – дашчица за покривање крова, претеча бибер црепа

  • шина – колски метални обруч којим је опасан дрвени точак

  • шипчити, жипчити – дуго и напорно ходати

  • шира – непреврело слатко вино, као сок, радо га пила деца, све док непочне да „ври“ или „ради“ јер тада се могу здраво опити и свашта лајати пред старијима

  • шифоњер – велики орман, двокрилни, трокрилни или четворокрилни у коме се држало бело рубље и одећа, претеча плакара али много лепши јер на њему су стајале тегле слатка и миришљаве дуње.

  • шиша, шише – 1. таваница, строп, каплана; 2. препуст крова преко ивице зида куће

  • шлајбокшлајтов, шлајпик – новчаник, када неко има пун новчаник сумљивих пара каже се: „Од шлајбока до бајбока ! ; Ако је неко целог живота грамзив, па кад умре каже се: „Ставите саде, пред његов сандук шлајтов да се види кол`ко има новацатребаће му !“; Aко је грамзива особа јако ниска, каже се: „Кад стане на шлајтов биће највишљи !“

  • шлајер  део младине венчанице, вео, прекрива лице до чина венчања

  • шлајфер – оштрач ножева

  • шлајфна – кравата, поша, бећарац каже: „Љубим лолу ди се шлајфна веже, лола мене ди се мидер стеже !

  • шлампав, шљампав – неуредан, килав, неспретан, апа-трапа човек

  • шлауф – 1. гумено или пластично црево за воду; 2. унутрашња гума од бицикла или аута; 3. ваздушни мехур-прстен за непливаче, може се ставити око струка или око руку

  • шлафрок – пиџама, уствари то је кућни мантил, из једног дела

  • шлингерај – завршетак дуге женске хаљине, богато украшен везом или нахекланим шарама. Сватовац каже: „Дигни Кајо крај од шлингераја, да га Баја чизмом не укаља !

  • шлицуге, шличуге – клизаљке, првобитне су се монтирале на специјалне и јаке ципеле гојзерице

  • шлосер – машинбравар

  • шмек – укус, мирис, поглед; шмекер – женскарош, кицош; шмекати  заводнички гледати и меркати девојке да сви примете; шмекерчина-највећи женскарош у којег је пола жена из села заљубљено

  • шнајдермшнајцашнајдер – кројач, шнајдерај – кројачки занат; шиће – шивење

  • шнешнел – улупано беланце за колаче, стави се мало сирћета да непадне

  • шнелцуг – брзи воз

  • шнит – шаблон од папира по коме се обележавало место за кројење

  • шогор – женине сестре муж, пашеног; шогорица – жена шогора, сестра од жене

  • шојка, сојка – 1. птица из породице врана, јако лукава, зову је крешталица; 2. жена привлачна и на мети многих удварача; 3. човек бенастог изгледа, загонетног осмеха али лукав и увек има неки план; јебавати ш(с)ојке – ленствовати, крмељати, глуварити; јурити ш(с)ојке – швалерисати се, бити женскарош

  • шоље – врста кућне обуће, направљене од старих ципела, када им се грубо одсече задњи крај око пете, па се онда могу „нашољати“

  • шопити-ударити дланом шаке по лицу да се чује; па се каже: „ `Оћеееш, ћутати више, немој да те шопим по усти ”!

  • шор – претеча улице, шор је „несретном еволуцијом“ постао улица, куће у срему су ушорене скоро 300 година, а „улилуличење“ од недавно. Сад је јасно зашто је шор једноставно шор, и не може бити никако улица !. ; шорић – мања, споредна улица, сокачић, сокак

  • шорати – 1. пишкити, може и мало лево-десно, али нема везе са шором; 2. пошорати се – потући се са неким; 3. шорнути фузбалшутнути фудбал

  • шпаркаса – штедна касица; шпарати – штедети; ушпарати – уштедети

  • шпартати – заоравати плугом простор између две бразде; шпартати градом – обилазити више места, луњати; шпартати на све стране – имати љубавне авантуре

  • шпацирати се – шетати се, шпацирунг – шетња

  • шпекулација – вешто планирање, калкулисање; шпекулант – човек који неради по закону и тако долази до сумњивог богатства

  • шпенглер – лимар

  • шпеције – 1. лековите материје од разних састојака; 2. додаци јелу, зачини ; шпецерај – продавница мешовите робе

  • шпицаст – шиљат

  • шпицлов – особа оба пола, без обзира на узраст, чека у потаји да неко нешто уради или каже и онда тражи грешку или недостатак и од тога се душевно храни. Док је дете шпицлов то је донекле позитивно, јер то је изражено запажање, али када је одрасла особа шпицлов, боље се клонити ње, јер је зла, неоргинална, подмукла и код ње си као на полагању испита Само гледа неку своју корист и макар то била и глупост .

  • шпицнаме(т) – на немачком „надимак“, а уствари у нашој пракси, „друго презиме“ које се наслеђује преко мушких потомака. Када се израз пребаци у множину добије се шпицнамети, али онда то слово „т“ често остане и у једнини, па онда изазива и прави велике расправе чак и на шору на клупи. Надам се да ће сада сви бити задовољни овим објашњењем ?!. Имамо ми још и своје личне надимке, и они су стечени у нашем животу, и ако су увредљиви буде љутње, зезања и „пркошења у инат“. Закључак је да шпицнаме(т) није исто што и надимак

  • шпитаљ – болница

  • шпрајц, шпрајцер-подупирач, ослонац; подшпрајс(ц)овати-подупрети

  • шприц – 1. машина, преносна ручна прскалица са којом се прскају баште и воћњаци са одређеним хемијским препаратима; 2. инекција; израз: шприцати: 1. прскати; 2. вакцинисати инекцијом

  • шприцераш – особа која воли и често пије шприцере

  • шре(к) – попреко, дијагонално, у пракси изгледа овако: „Његова кућа је у шре, према раскршћу, од кума Пере !“ – Сад вам је сигурно јасније, јел ?!

  • штајерци – раса коња, веома крупна која може много да повуче

  • штаницла – папирната кеса за куповину на мерење растреситих намирница у дућану: шећера, кекса, бонбона, зачина, итд.

  • штација – железничка станица

  • штафир – девојачка спрема за удају, штафирунг – мираз девојачки

  • штафла – гредица пресека 6,5 x 8 цм. на коју се куцају даске за тарабу

  • штек – резерва, скровиште, база; штековати – чувати у резерви, сакрити; штекара-циција, штедљива особа.

  • штекер – утичница за електричну струју;

  • штелунг – положај тела, лепо држање; фајн штелунг – лепо држање, отмен изглед; штеловање – дотеривање, исправљање

  • штенара – незагрејана просторија, хладна соба за спавање

  • штендер – ногаре, држач

  • штетовати – радити са губитком, немати корист

  • штирк, штирак – смеса добијена кувањем брашна и понекад се додавао и шећер. У последњу воду приликом прања веша или миљеа убацивала се одређена количина штирка која је давала крутост и глаткоћу сувом вешу; уштиркан човек – нетолерантан, уштогњен или крутог хода

  • штица – дашчица или картон са азбуком по којој су деца учила читати

  • штих – боја у картама која носи остале боје, главна и најјача карта, када се неко прави важан онда се каже: „Он замишља као да је неки штих !“

  • што`год – нешто, било шта

  • штражмештар  чувар, портир, стражар

  • штрањга, штрањка-дебели кудељни конопац, део прибора за запрегу, помоћу њега коњ вуче дрвена кола; штрајњгов-1. зеленаш, каматаш, ради на црно за проценат; 2. давеж, досада

  • штрап, штрапац – дуже ходање, напорно ходање

  • штрафта – линија (уопште), црта; 1. линија при врху зида којом се одваја измоловани (окречени) зид од плафона; 2. део улице уобичајен за шетњу, корзо; 3. бежанија, тутавела

  • штрека – жељезничка пруга

  • штрик, шњур– тањи кудељни конопац за простирање-пружање веша, везивање мањег терета, пакета итд.

  • штриков – вунени џемпер на раскопчавање, са два џепића, украшен пригодним шарама, некада био обавезна гардероба Сремаца

  • штрингла – паковање вунице за штрикање: мала од 50 гр. и већа од 100 гр.

  • штринфлештранфле – женске чарапе, искључиво памучне. У бећарцу то изгледа овако: „Беле штримфле за параду носим, а црвеним момцима пркосим !

  • штрока – прљавштина, флека, репа, ако се дете дере приликом купања каже се: „Ћути да ти орибам штроку, па ћу ти купити сладолед сутра на раскршћу !“

  • штрудла –увијено кисело тесто, као векна, напуњено: сиром, орасима, рогачем или посебно маком. Ако је са маком немојте се после смејати !?. Бећарац каже: „Неко воли трчати сокаком, а сремац воле штрудлу смаком !“. Када се једе штрудла са рогачем каже се и штрудла с` роштиљем (?) . Необично али тако је !

  • штрукс – јака и топла тканина за шивење одела и чакшира

  • штрумфле – гумена округла трака за држање женски чарапа изнад колена

  • штруцнути, штруц – одскочити, кад кола наиђу на бусен или џомбу на путу

  • штула – нога, може и дрвена протеза за ногу

  • штура – бежи, бекство ; ухватити штуру – побећи

  • штурм – јуриш

  • шув – мера за дужину, 12 цола

  • шумидер, шуминдер – безначајан човек, туњав, без мишљења

  • шунегла – специјални ексер за ципеле

  • шунтав – блесав на свој начин, неодређен, недефинисан;

  • шустер – 1. занатлија обућар, ципелар; 2. онај ко изгуби у картању са „нулом”; шустерски – провести се лоше уопште, тотално побеђен у картању.

  • шут – без рогова, не рогат; изрека каже: „Неможе шут са рогатим !“ – значи немој се сукобљавати са: државом, јачим и моћнијим од тебе(себе)

  • шутнут – 1. шутнут у главу – блесав; 2. шутнути лопту ногом – ударити; 3. шутнути из друштва, фирме, екипе – избацити; 4. изшутирати га својски – изпребијати

  • шућмураст – човек неодређен, незгодан, заплетен на своју руку

  • шуфтиклашнуфтикла – марамица платнена, која се опере када се забрља, а ова папирната данашња може се наћи по тротоарима, раскршћу и парку са свим својим обојеним „садржајима“ као изложба наше срамоте и глупости

  • шуц-муц ! туц – муц – бесмислице када неко није сигуран, неће да призна кривњу или ђак кад незна одговор, па дуго и покуњено ћути, онда му наставник каже: „Ајд` бекни (гукни) нешто, па макар туц-муц да знамо дал`имаш бар језик !?“.

  • шуша  ништак, подлац, гад; израз: К`о последња шуша – велико ђубре од човека

  • шушљив – психички нестабилна личнот, недокуцан

  • шушумига – луцкаста особа, неозбиљна али доброћудна

  • шћапити, шчапити – отети, узети изненада

  • шћућурити се – скупити се, смањити се.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *